BAČKA TOPOLA - Ne živimo, već preživljavamo. Svaki treći mesec od firme dobijemo po 15.000 dinara. Račune ne plaćamo, decu mučimo. Ovako Boško Prica (59) započinje svoju priču, koju deli sa još 26 radnika Vodoprivrednog preduzeća DTD Krivaja iz Bačke Topole, čiji je država vlasnik.
Svoj novac zarađen mukom, kopajući i čisteći kanale po Vojvodini, ne dobijaju redovno punih pet godina. Svaka tri meseca od firme naplate po pola plate. Danas od direktora traže punih 29 zarada, koje u proseku iznose tridesetak hiljada dinara.
- A dvoje dece imam u najlepšim godinama. Sin ima 21 godinu, ćerka 23, i oboje su nezaposleni. Htela bi deca da izađu, da se provedu, a džeparca nema. Nezaposlena mi i žena. Spasavale su nas kreditne kartice, pokrijemo jedan minus pa uđemo u drugi... Neće ni banke više takvu igranku. Moraćemo svi na njivu, samo nas nadnica može spasti i za zimu pripremiti - jada se Prica, magacioner i referent u „Krivaji“ punih 20 godina.
Njegov kolega Milivoje Šupić tužio je firmu u avgustu prošle godine. Dobio je i pravosnažnu presudu na milion dinara. Sada strahuje da to neće uspeti da naplati jer je račun firme već u blokadi.
- Ma, niko ni da nas pogleda. Kome se sve nismo obraćali. Pisali smo Vladi, žalili se pokrajini, opštini... Uzdali se i u državnog zastupnika. Više ne možemo da dođemo ni do direktora firme Imra Halgata. Radnici su započeli štrajk, a on je otišao na bolovanje i nikome se ne javlja - otvoreno priča Milivoje, koji je zagazio u sedmu deceniju života.
Na pitanje kako živi, skoro nečujno odgovara: „Preživljavam“.
- Za poslednjih šest meseci dobio sam dvaput po 15.000 dinara. Žena je nezaposlena, majka stara i bolesna, dvoje unučadi, treće je na putu. Hteo bi deda da pomogne, da ih obraduje igračkom, čokoladom, a duša ga boli jer ne može - kaže Milivoje.
Njega život, posle bekstva iz Sarajeva devedesetih, po drugi put sapliće.
- Pričali smo s direktorom milion puta i uvek smo dobijali isti odgovor: kriza je, nema posla, ako hoćete da radite, radite, ako ne, idite. A gde da idem, posla nema ni za mlade, a ne za mene sa 63 godine. Za prva četiri meseca ove godine prosečno sam dobijao 9.750 dinara. Na prevoz sam trošio 5.600 dinara. Pitaju me zašto svaki dan putuješ 40 kilometara za 4.150 dinara mesečno, a meni je samo penzija u glavi - jada se Stevo Smiljanić, koji u „Krivaji“ fizikališe pune dve decenije.
Predsednica sindikata Milena Vučković potvrdila je da su radnici tužili firmu zbog 29 zaostalih zarada. Ona je podsetila da je firma do avgusta 2015. bila u društvenom vlasništvu, a od tada je vlasnik država.