Trkaću se dok mi to pričinjava radost

Vlasnik i vozač Likvi Moli tima Engstler nema nameru da se povuče iz auto-sporta iako je ušao u šestu deceniju života

Godine nisu bitne.
Najstariji WTCC takmičar
, Bavarac Franc Engstler (50), jedini je trkač istovremeno i vlasnik tima u Svetskom šampionatu. Odlikuje ga višedecenijska vernost poslovnim partnerima u svakoj od serija u kojoj njegov Likvi Moli tim Engstler nastupa. Veteran nije energičan samo na stazi - i kada govori o auto-sportu, to čini sa strašću tinejdžera.

♦ Kako uravnotežujete ulogu takmičara i vlasnika ekipe?

- To se može samo sa sjajnim timom. Najveći problem je koncentracija. Mnogo toga treba uraditi u trkačkom timu, mnogo u kompanijama u Nemačkoj. Mnogo je posla tokom nedelje, a preko vikenda sam trkač.

Jeste li više biznismen ili trkač?

- Auto-sport je moj život. Kad sam bio mlad, svaki minut provodio sam pripremajući sebi karting ili trkački auto. Biznis je zabavan, ali mi auto-sport daje mnogo više.

Sve mlađi vozači stižu u WTCC. Kako je trkati se s njima?

- Važno je da uzgajamo podmladak. Kad prestanem aktivno da se trkam, prenosiću svoje znanje i iskustvo mladim vozačima i pomagati im da napreduju, da ne greše tamo gde sam ja možda grešio.

Ovo nije vaša poslednja WTCC sezona?

- Ne znam. Auto-sport me zabavlja, ali pritisak između tri firme i vožnje je veliki. Voziću dokle god mi trke pričinjavaju radost.

Vaše partnerstvo s BMW traje decenijama.

- Već 22 godine sam s BMW i mislim da smo jedna vrsta porodice. Nismo samo proizvođač i klijent, tu postoji mnogo veće poverenje i bolje se radi. BMW nas mnogo podržava, zajedno smo u tri šampionata, u WTCC, Prokaru i GT3 trkama, i zato je važno da što tešnje sarađujemo. Bez BMW nikad ne bih postao profesionalni trkač.

Zašto ste 2008. odabrali WTCC?
- To mi je vozački izazov, jer je nivo ekstremno visok. Svake nedelje neko drugi može da pobedi, ne smete dopustiti nikakvu grešku ili nemar, odmah vas prestignu petorica. WTCC je meni i mom partneru Likvi Moliju vrlo važan jer je to svetsko prvenstvo.

Vozili ste gotovo sve kategorije. Koja vam je najdraža?

- WTCC je poseban, to su ekstremno komplikovane sprint trke. Bilo mi je zabavno i u Formuli 3, Šumaher i ja vozili smo za isti tim i postizao sam lepe uspehe, ali meni put u više formule nije bio ostvariv i ne kajem se. DTM, superturizmo, GT, sve je u svoje vreme bilo divno.

Koja vam se staza najviše sviđa?

- U WTCC Makau, a inače Nirburgring-Nordšlajfe.

Najdraža pobeda u karijeri verovatno je ona na Ošerslebenu 2011?

- Da, Ošersleben se ne može nadmašiti. Sve se uklopilo: bio je moj 50. rođendan, imali smo 500 VIP gostiju, došlo je stotinak mojih prijatelja. To je u WTCC bila prva pobeda nezavisnog vozača i prva pobeda turbo BMW.