Sledeće nedelje najveći matematičar današnjice, Rus Grigorij Perelman, slavi 50. rođendan. Međutim, apsolutno niko na celom svetu ne gaji ni najmanje nade da će Perelman istupiti u javnosti, kamoli da bi od svog rođendana mogao da napravi poslasticu za medije, jer taj čovek živi skoro kao pustinjak.
Svet je za njega čuo 2003. kad su MIT, Prinston, Kolumbija i još nekoliko univerziteta priznali njegovo rešenje Poinkareove pretpostavke, matematičkog zadatka koji je 99 godina odolevao naporima matematičara celog sveta da je reše.
Naime on je uspeo da rešio jedan od sedam milenijumskih problema matematike: topološki problem prema kome je svaki trodimenzionalni prostor koji je bez rupa, povezan i konačan, zapravo ekvivalentan razvučenoj sferi. Oko osam godina je radio na rešavanju Poenkareove hipoteze, a ceo postupak je objasnio na 1.000 strana.
Umesto da pokupi milion dolara apsolutno zaslužene nagrade – on je sve, do zadnjeg centa - odbio. Osim što je odbio milion, upamćen je po rečenici: "Ako možete trenirati ruke i noge, zašto izbegavate da trenirate mozak?"
Kratko je obrazložio da je za rešenje zaslužan i američki matematičar Ričard Hamilton i to podjednako kao i on. Tri godine kasnije, 2006, odbio je da se pojavi na dodeli Fildsove medalje Međunarodne matematičke unije. Reč je o, ni manje ni više, nego praktično Nobelu za matematičare.
Perelman je, opet kratko, objasnio da je nagradu odbio jer nije zadovoljan ponašanjem svetskog udruženja matematičara.
Živi skromno. Ne voli automobile, živi u stanu kod jednog prijatelja u Rusiji, u nekakvoj maloj, zabačenoj dači. Ne šiša se, ne brije se, ne seče nokte, a fizički pomalo podseća na legendarnog Raspućina. Doduše, malo šta je sigurno što se njega tiče. Neki od mitova o njemu govore da živi zapravo u stanu svoje majke u Kupčinom, južnoj četvrti Sankt Peterburga. U jednom trenutku ruski mediji su pokušali da ga zaskoče kako bi od njega napravili “selebritija”, ali je to dovelo samo do toga da se neko vreme apsolutno izolovao. Neko vreme ga nije bilo baš nigde.
Nagađalo se čak da je pobegao u Švedsku, ali niko mu nije uspeo ući u trag jako dugo, pa su ga na kraju ostavili na miru. Isto tako su kapitulirali i svetski matematičari, apsolutni genijalci, koji su ga i 2003. i 2006. danima nagovarali da prihvati i milion dolara i matematičkog Nobela.
Ali sve uzalud.
(Express.hr)