Tadić: Ja sam Srbin i Evropljanin

Pre nego što je ušao u politiku, radio je kao preduzetnik, raznosač novina, profesor psihologije, a onda je za nekoliko godina postao vodeći političar na Balkanu

BEOGRAD - Državnik.
Boris Tadić, kandidat DS za predsednika Srbije, od tipičnog beogradskog momka iz ugledne porodice postao je pravi regionalni lider. Tadić je ponosan na svoje početke. I na roditelje, ugledne intelektualce.

Rastao je u skromnim uslovima, kako je govorio, kao i sve ostale porodice u to vreme.
- Svi smo jeli istu hranu, hleba i masti. Mi imamo lepo domaće i ulično vaspitanje. Ulično se vidi po ožiljcima na mojoj bradi, oku, po glavi. Dobro je da prođete školu ulice - govorio je Tadić o svom detinjstvu.

Sebe najčešće opisuje kao Dorćolca, Srbina i Evropejca.

Obrazovanje

Upravo je na Dorćolu stekao osnovno, srednje obrazovanje, kasnije i diplomu kliničkog psihologa na Filozofskom fakultetu. U Prvu gimnaziju se kasnije i vratio kao profesor, a njegov đak je bio i sadašnji šef diplomatije Vuk Jeremić. Sa 22 godine se osamostalio, a izdržavao se prodajući novine po restoranima.

- Najteže mi je bilo kad sam u Klubu književnika stavljao novine na sto za kojim su sedele kolege mog oca. Podigli bi pogled i pitali me: „Borise, zar si to ti’? „Jesam“ - priznao je.

Bio je preduzetnik, pravio je i dizajnirao igračke. Radio je kao novinar, istraživač u naučnim projektima, a od 2003. predavač politike i advertajzinga na specijalističkim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Sportski je tip, igrao je košarku, a vaterpolo trenirao 10 godina.

Uhapšen zbog mišljenja

Učestvovao je u opozicionom radu tokom studija, zbog čega je bio uhapšen. Zbog potpisane peticije protiv verbalnog delikta i učešća na demonstracijama 1982. godine, mesec dana proveo u zatvoru.

Član je Demokratske stranke od osnivanja, 1990. Sekretar GO i potpredsednik IO postao je 1992. godine. Poslanik u srpskom parlamentu postaje 1994. Za potpredsednika stranke izabran u februaru 2000. i ponovo 5. oktobra 2001. Na izborima 24. septembra 2000. godine izabran je za saveznog poslanika u Veću građana. Na parlamentarnim izborima 2003. godine bio je nosilac liste „DS - Boris Tadić“. Od februara 2004. šef je Poslaničkog kluba DS u Skupštini , a tada postaje i predsednik stranke. Na burnoj izbornoj skupštini protivkandidat mu je bio Zoran Živković, zamenik ubijenog predsednika stranke Zorana Đinđića. Na stranačkim skupštinama 2006. i 2010. ponovo je izabran za predsednika DS. Dva puta se kandidovao za predsednika Srbije. I oba puta pobedio. Juna 2004. godine u drugom krugu je sa 53 odsto glasova pobedio Nikolića prvi put, a februara 2008. građani mu ponovo ukazuju poverenje.

Šah sa Mićunovićem

Prema sopstvenom priznanju, Dragoljub Mićunović je bio značajan za njegovo odrastanje.

- Učio me je da igram šah. Uvek me je pobeđivao. Odigrali smo partiju šaha i kad smo formirali koaliciju između Demokratskog centra, stranke koju je tada on vodio, i DS, koju sam vodio ja. Pobedio sam u te dve partije. Mićun je bio šokiran.

S deset godina upoznao je Dobricu Ćosića, koga je pitao da li je stvarno napisao sve te knjige.

Boris Tadić je po nacionalnosti Srbin, po verskoj pripadnosti pravoslavac, slavi Svetog Jovana

Najteži trenuci

Kada ga pitaju šta mu je u političkoj karijeri bio najteži trenutak, Tadić se uvek seti marta 2004. godine, kad je vodio razgovor s komandantom NATO, u vreme progona Srba na Kosovu:

- Razgovori su bili veoma teški, a naš narod na Kosovu preživljavao je golgotu. Rastali smo se, on je ušao u svoj helikopter, a ja nisam znao koji će im biti potez. Čekao sam. Kfor je posle toga sprečio dalju eskalaciju nasilja nad Srbima - ispričao je.