Ono što Stojanovićevu vozačku karijeru čini još neverovatnijom jeste to što nikada nije imao nijedan udes
Nišlija Branislav Stojanović (84) živi je dokaz da godine nisu smetnja da se radi i zaradi. Ovaj vitalni starac do pre dve godine vozio je šleper u Nemačkoj, zbog čega je dospeo u tamošnje novine kao najstariji vozač na evropskim drumovima.
Ono što Stojanovićevu vozačku karijeru čini još neverovatnijom jeste to što nikada nije imao nijedan udes, iako je Evropu prokrstario uzduž i popreko. Nije ni sanjao da će postati profesionalni kamiondžija jer je njegov prvi posao bio u Elektronskoj industriji Niš.
Snašao se
- Pre okruglo 46 godina firma me pošalje u Nemačku na usavršavanje. Odmah sam shvatio da mi je to životna prilika i odlučio da se u Jugoslaviju više ne vraćam. Radio sam dva posla, kao alatničar u automobilskoj fabrici i kao konobar u kafani. Međutim, plata mi je bila mala, jedva 900 maraka, manja nego što sam zarađivao u domovini. Počnem ja da se raspitujem kako da napravim pare i ljudi mi kažu da se oprobam kao šofer - priseća se Stojanović svojih vozačkih početaka.
Tad je dovitljivi Srbin položio ispit za vožnju teških kamiona i odmah našao posao.
- Kao šofer sam počeo da radim 1972. u jednoj fabrici nameštaja. Imali su 30 kamiona i 700 radnika, proizvodili su nameštaj za celu Evropu, a ja sam vozio svuda. Posle 25 godina rada tu sam dočekao penziju. Ni na kraj pameti mi nije bilo da prestanem da radim. Nastavio sam da vozim do 82. godine. Kad sam napunio 80, našli me neki njihovi novinari i pisali o meni kao najstarijem vozaču i slikali me. Evo i dan-danas čuvam te nemačke novine - priča ponosno Stojanović.
Volan u krvi
Dodaje da mu posao nije bio lak, ali da mu je veština i sreća omogućila da se sa svakog puta bezbedno vrati kući.
- I u tim poznim godinama vozio sam 260 sati mesečno. A koliko je to teško, to vozači dobro znaju - kaže Stojanović dok ponosno pokazuje doživotnu vozačku dozvolu koju mu je izdala Nemačka. Kako kaže, vozi i danas, iako je već napunio 84 godine.
- Dok mogu da hodam, dotle ću i da vozim. Volan mi je u krvi i nemam nameru da ga ostavim dok ne budem morao - zaključuje Stojanović.
Ono što Stojanovićevu vozačku karijeru čini još neverovatnijom jeste to što nikada nije imao nijedan udes, iako je Evropu prokrstario uzduž i popreko. Nije ni sanjao da će postati profesionalni kamiondžija jer je njegov prvi posao bio u Elektronskoj industriji Niš.
Snašao se
- Pre okruglo 46 godina firma me pošalje u Nemačku na usavršavanje. Odmah sam shvatio da mi je to životna prilika i odlučio da se u Jugoslaviju više ne vraćam. Radio sam dva posla, kao alatničar u automobilskoj fabrici i kao konobar u kafani. Međutim, plata mi je bila mala, jedva 900 maraka, manja nego što sam zarađivao u domovini. Počnem ja da se raspitujem kako da napravim pare i ljudi mi kažu da se oprobam kao šofer - priseća se Stojanović svojih vozačkih početaka.
Tad je dovitljivi Srbin položio ispit za vožnju teških kamiona i odmah našao posao.
- Kao šofer sam počeo da radim 1972. u jednoj fabrici nameštaja. Imali su 30 kamiona i 700 radnika, proizvodili su nameštaj za celu Evropu, a ja sam vozio svuda. Posle 25 godina rada tu sam dočekao penziju. Ni na kraj pameti mi nije bilo da prestanem da radim. Nastavio sam da vozim do 82. godine. Kad sam napunio 80, našli me neki njihovi novinari i pisali o meni kao najstarijem vozaču i slikali me. Evo i dan-danas čuvam te nemačke novine - priča ponosno Stojanović.
Volan u krvi
Dodaje da mu posao nije bio lak, ali da mu je veština i sreća omogućila da se sa svakog puta bezbedno vrati kući.
- I u tim poznim godinama vozio sam 260 sati mesečno. A koliko je to teško, to vozači dobro znaju - kaže Stojanović dok ponosno pokazuje doživotnu vozačku dozvolu koju mu je izdala Nemačka. Kako kaže, vozi i danas, iako je već napunio 84 godine.
- Dok mogu da hodam, dotle ću i da vozim. Volan mi je u krvi i nemam nameru da ga ostavim dok ne budem morao - zaključuje Stojanović.
Nikad pijan za volanom
VOLEO DOBRU KAPLJICU
Branislav priznaje da je uvek voleo dobru kapljicu, ali da se dobro čuvao kada bi sedao za volan.
- Uvek sam voleo da popijem, žena mi napravi salatu, a ja pijem konjak, a on sladak, ne znaš kad ti je dosta... Ali kad sam vozio, nisam pio ni kap. To je moj savet svim vozačima, u kola se ne seda ni pijan ni umoran - kaže šoferski veteran.