Svakog jutra suprug mi spremi slatko od višanja i kafu, pažljiv je, ali se i posvađamo kad sam nervozna
Potpredsednica SPS i direktorka bolnice „Laza Lazarević“ Slavica Đukić Dejanović kaže da živi u skladnom braku, ali ne krije da s mužem ponekad ima trzavica i svađa.
Osim u profesionalnim i porodičnim ulogama, uživa i u hobiju, pa nekad piše, inspirasana onim što kao psihijatar čuje i vidi u razgovoru s pacijentima.
U braku, kako kaže, ima rituale od kojih njen suprug i ona ne odstupaju godinama.
Sve je čeka spremno
- Svakog jutra suprug mi spremi omiljeno slatko od višanja i servira s vodom. A onda skuva espreso kafu, koju popijemo uz tihu muziku. Prvo uzmem slatko, što radim od detinjstva. Dešava se da mi muž donese kafu u krevet, ali kad sam toliko premorena da se to graniči s bolešću. Uveče, kad dođem kući mrtva umorna, nikada se ne dogodi da me ne sačeka već pripremljen peškir za kupanje u kupatilu ili da nije razmešten krevet - kaže naša sagovornica.
Ona ne krije da u njihovom braku ima i poneka čarka.
- Znam nekad da budem nervozna. I kad ne odgovorim s dovoljnom dozom ljubaznosti, onda se i muž iznervira, pa se i posvađamo. Tada zna da kaže: „Ja toliko pažljiv, a ti nezahvalna“. Dakle, nije sve romantično - priznaje.
Otkriva da joj je muža lepim manirima naučila njegova bivša supruga, Slovenka.
- Od nje je naučio da se s puta uvek dolazi s poklonom, da se u spavaću sobu dolazi istuširan, da jutro treba da počne pažnjom prema ženi s kojom si. Ja sam dobila gotov psihološko-fizički proizvod i zadovoljna sam - iskreno će ona.
Kad je reč o modi, priznaju da su joj cipele slabost.
- Suprug tačno zna kakva je moja noga i on mi kupi najbolje cipele a da ih ne probam. Ranije sam nosila veliku štiklu, sada tu potpeticu polako smanjujem. Bez minđuša ne idem ni smeće da bacim ili do prodavnice. Patike nosim vrlo retko. Kad vreme provodimo u Đurđevu, tad sam ili u farmerkama, ili u trenerci i patikama - kaže ona.
Svirala i violinu
Direktorka bolnice „Laza Lazarević“ kaže da na proslavama voli da đuska, pleše, igra kolo, a otkriva i druge talente.
- Volim i ozbiljnu muziku. Sviram violinu, završila sam muzičku školu, ali odavno nisam svirala. Volim da čitam, a ponekad nešto i napišem. Posao psihijatra je vrlo intrigantan i nekada mi se čini kad razgovaram sa svojim pacijentima da svako od njih ima svoj roman koji bi mogao da bude bestseler - smatra ona.
Osim u profesionalnim i porodičnim ulogama, uživa i u hobiju, pa nekad piše, inspirasana onim što kao psihijatar čuje i vidi u razgovoru s pacijentima.
U braku, kako kaže, ima rituale od kojih njen suprug i ona ne odstupaju godinama.
Sve je čeka spremno
- Svakog jutra suprug mi spremi omiljeno slatko od višanja i servira s vodom. A onda skuva espreso kafu, koju popijemo uz tihu muziku. Prvo uzmem slatko, što radim od detinjstva. Dešava se da mi muž donese kafu u krevet, ali kad sam toliko premorena da se to graniči s bolešću. Uveče, kad dođem kući mrtva umorna, nikada se ne dogodi da me ne sačeka već pripremljen peškir za kupanje u kupatilu ili da nije razmešten krevet - kaže naša sagovornica.
Ona ne krije da u njihovom braku ima i poneka čarka.
- Znam nekad da budem nervozna. I kad ne odgovorim s dovoljnom dozom ljubaznosti, onda se i muž iznervira, pa se i posvađamo. Tada zna da kaže: „Ja toliko pažljiv, a ti nezahvalna“. Dakle, nije sve romantično - priznaje.
Otkriva da joj je muža lepim manirima naučila njegova bivša supruga, Slovenka.
- Od nje je naučio da se s puta uvek dolazi s poklonom, da se u spavaću sobu dolazi istuširan, da jutro treba da počne pažnjom prema ženi s kojom si. Ja sam dobila gotov psihološko-fizički proizvod i zadovoljna sam - iskreno će ona.
Kad je reč o modi, priznaju da su joj cipele slabost.
- Suprug tačno zna kakva je moja noga i on mi kupi najbolje cipele a da ih ne probam. Ranije sam nosila veliku štiklu, sada tu potpeticu polako smanjujem. Bez minđuša ne idem ni smeće da bacim ili do prodavnice. Patike nosim vrlo retko. Kad vreme provodimo u Đurđevu, tad sam ili u farmerkama, ili u trenerci i patikama - kaže ona.
Svirala i violinu
Direktorka bolnice „Laza Lazarević“ kaže da na proslavama voli da đuska, pleše, igra kolo, a otkriva i druge talente.
- Volim i ozbiljnu muziku. Sviram violinu, završila sam muzičku školu, ali odavno nisam svirala. Volim da čitam, a ponekad nešto i napišem. Posao psihijatra je vrlo intrigantan i nekada mi se čini kad razgovaram sa svojim pacijentima da svako od njih ima svoj roman koji bi mogao da bude bestseler - smatra ona.
Ponosna baka
UNUCI FILIP I NINA ME ZOVU AJA
Slavica Đukić Dejanović ima poseban odnos prema svojim unucima, koji su njena najveća ljubav.
- Moji unuci me ne zovu ni baka, ni nana, ni Slavica, već su me prozvali Aja. Filip ima 10 godina, Nina pet i ona je balerina. Filip je već veliki dečak i ovih dana mi je javio da su ga devojčice izabrale u pet najpoželjnijih dečaka u školi. Bila sam ponosna.