BEOGRAD - Ponašanje mađarskih vlasti prevaljuje teret migracije na Srbiju i to nerazumevanje suseda pokazuje odsustvo za saradnju, izjavio je danas izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila Radoš Đurović.
Đurović je, komentarišući zakon koji je danas usvojen u Mađarskoj, a koji policiji dozvoljava da vraća natrag ilegalne migrante koje otkrije u zoni od osam kilometara od južne mađarske granice prema Srbiji, ukazao da je za vraćanje ljudi koji su ilegalno ušli iz naše zemlje u Mađarsku potrebna i saglasnost zemlje prijema, odnosno Srbije.
"Ostaje nejasno da li će mađarska policija ispraćati migrante u tranzitne zone, ili će osigurati da budu izvan zida, a ako to bude slučaj, postupaće protivno sporazumu o readmisiji, za koji im treba saglasnost Srbije za svako vraćanje ljudi", rekao je Đurović za Tanjug.
Prema njegovim rečima, Srbija se trenutno ne saglašava sa takvim deportacijama, jer smatra da ne može ona da nosi teret migracija i u tim okolnostima, Mađari su formirali tranzitne zone, koje su, ističe, jedna pravna fikcija, da jedan deo teritorije na teritoriji Mađarske nije deo gde sprovode efektivno i efikasno svoje propise, već deo teritorije gde bi mogli ljude da "udalje" samo formalno iz Mađarske.
"Situacija je komplikovana, jer je Srbija po ugovoru o readmisiji između nje i Mađarske dužna da ljude koji ilegalno pređu sa naše teritorije, uz adekvatne dokaze o prelasku, vrati nazad. Postoji međunarodna obaveza, a po onome što znamo na terenu, Srbija ne preuzima ljude nazad, uz objašnjenje da mađarske vlasti zaista svakom daju negativnu odluku o azilu, izigravaju sopstvene propise i sve ljude odbijaju iz azilne procedure", precizirao je Đurović.
Smatra da upravo ta situacija i nerazumevanje suseda može dalje da eskalira kroz usvajanje takvih zakona sa mađarske strane, "što pokazuje odsustvo bilo koje svesti o saradnji".
"Ovo ne može da bude nikako problem koji se tiče samo Srbije, gde će se ljudi vraćati, da Srbija bude nekakva tranzitna tampon- zona, gde će svi moći da vrate bilo koga, a da prosto nema nikakvih obaveza sa njihove strane", naglasio je Đurović.
On kaže da su Mađari, suočeni sa problemom koji ne mogu da reše, formirali tranzitne zone, oblasti na Kelebiji i Horgošu, na mađarskoj teritoriji, sa pravnom fikcijom da na tom prostoru Mađarska efikasno ne sprovodi svoju vlast i propise.
"Tranzitne zone služe kao mesta gde bi Mađari proterivali ljude kojima bi dali negativnu odluku u azilnom postupku. Pošto ne mogu da ih udalje u Srbiju, oni bi onda u tim tranzitnim oblastima ljude smeštali u ograđeni prostor, u kome bi važila fikcija da nisu na teritoriji Mađarske, već da su udaljeni", kaže Đurović.
Ističe da migranti na kraju uspevaju da pobegnu iz tih "okruženih, nehumanih prostora" na mađarskoj zemlji, preskaču ograde i nastavljaju put kroz Mađarsku dalje.
"Međutim, novim izmenama zakona, pretpostavlja se da će mađarske vlasti pokušavati da te ljude čak iz tranzitnih zona guraju izvan graničnih prelaza, na teritoriju izvan ograde, a ta teritorija, podsetiću, isto tako je mađarska teritorija", rekao je Đurović.
Smatra da to suštinski pokazuje da Mađari nemaju rešenje kako da zaustave migraciju, da zid ne funkcioniše, da su pokušaji da se ograda preseče brojni i uporni, te da su zbog toga i otvorena ta dva granična prelaza, koja propuštaju po 30 ljudi dnevno.
"Kada imate 30 ljudi dnevno, a imate stotine koji dolaze, onda imate ilegalna naselja koja se formiraju na oba granična prelaza, sa naše strane ograde i mogu reći da je teška situacija na terenu, i faktička i humana, pogotovo sa sve toplijim vremenom. Nema higijene, osnovnih životnih uslova, a svi se nadaju da će doći na red", rekao je Đurović.
Naglašava da kontrola ograde za Mađare podrazumeva ogromne materijalne izdatke i finansijske troškove, dodatno angažovanje policije, vojske, drugih službi i da to stvara ogroman pritisak na Mađarsku, bez rešenja, te da je njima jako teško da objasne svojoj javnosti da i pored ograde ljudi uporno pokušavaju da je pređu i na kraju uspevaju.
"To je za Mađare pravno nerešiv problem, jer je potrebna saglasnost Srbije da bi se ljudi legalno deportovali. Problem upravo podrazumeva saradnju, a ne ovakve jednostrane poteze", istakao je Đurović.
Smatra da će našoj vlasti biti jako teško da reaguje, imajući u vidu proces pridruživanja EU i da je zbog toga naša pozicija po pitanju migracije izuzetno teška, jer Mađarska i Hrvatska, kako je rekao, mogu na mnoge načine da uslove ponašanje naših vlasti po pitanju migracije.
"Srbija ne sme da zanemari sopstvene propise i da mora da ostane privržena ovakvom poretku i stanju stvari", rekao je Đurović i dodao da takvo ponašanje mađarskih vlasti prevaljuje teret migracije na Srbiju, a protivno je i međunarodnom izbegličkom pravu.