MIKSER PREMIJERA: Živimo u strahu da ne postanemo sumnjivo lice

Preispitujemo zašto se mi večno smejemo Nušiću i zašto se ni posle 130 godina nismo promenili kao društvo, kaže režiser

Iako je Branislav Nušić „Sumnjivo lice“ napisao u 19. veku, ovaj komad je i danas veoma aktuelan.

Zato je režiser Vojislav Arsić odlučio da publici ponudi novo čitanje Nušića, a premijera je zakazana za 27. jun u beogradskom Mikseru i to će biti 195. profesionalna produkcija „Sumnjivog lica“ u Srbiji. Glavna uloga poverena je glumcu Zoranu Pajiću, a igraju i Jelena Bogavac, Isidora Simijonović i drugi.

Talentovani pisac

Arsić kaže da mu je klasik srpske dramaturgije samo polazna tačka za pričanje priče o promenama koje se u Srbiji večito čekaju, a teško i sporo događaju, te da je ovo i predstava o genijalnosti i talentu pisca, koji je sve bolesti savremenog društva umeo da dijagnostikuje još 1887, kad je ovaj komad napisao.
- „Sumnjivo lice“ je ovde predstava po komadu „Sumnjivo lice“, ali i o njemu. Ovom predstavom preispitujem zašto se mi večno smejemo Nušiću, a ne promišljamo ozbiljno o tome šta je nama taj pisac i genije hteo da kaže. Zašto mi 130 godina nakon pisanja „Sumnjivog lica“ izlazimo iz pozorišta nasmejani, govoreći da je Nušić naš najveći savremenik i da je sve kao nekada, a ne pitamo se u čemu je problem ako je i dalje sve isto, te kako se to kao društvo nismo promenili. Cilj ove predstave nije samo da konstatuje stanje stvari već i da postavi pitanje zbog čega su stvari nepromenjive. Ima li ovo društvo želju da se menja? I šta je to što nas navodi da beskonačno mnogo puta ponavljamo iste greške? - pita Arsić.

Ne treba mu ništa oduzeti

Tema Nušićevog komada su vlast, politika i policija, nesposobni i neobrazovani, ali ambiciozni i željni moći, a sve u pokušaju da uhvate sumnjivo lice koje dela protiv vlasti i koje se našlo u njihovom okrugu. Arsić objašnjava da je tekst prilagođen današnjem vremenu, da su Nušiću neke reči oduzete i umesto njih stavljene neke nove, ali da je radnja zadržana.
- Bavimo se i medijskim diskursom, odnosno vođenjem države kroz medije. Pitamo gde je mesto medijima, sudu i pravosuđu, policiji, državnom aparatu i njegovim činovnicima. Da li je Srbija zemlja u kojoj su svi sumnjivi? Da li živimo u društvu straha od toga da ne postanemo sumnjiva lica, dobijemo već pripremljene etikete i budemo osuđeni na trafici umesto u sudnici? To su osnovna pitanja ove predstave, kao i osnovni obrazac po kome naše društvo funkcioniše - navodi sagovornik Kurira.