Obeležavanje praznika

SETITE SE PREMINULIH: Danas su Duhovske zadušnice, evo šta treba da uradite

Foto: Zorana Jevtic

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Duhovske ili letnje Zadušnice, dan posvećen molitvama za umrle rođake i prijatelje.

Ove Zadušnice nazivaju se i Duhovske zadušnice, jer prethode velikom crkvenom prazniku Silazak Svetog Duha na apostole - Sveta Trojica, koji se još naziva Duhovi ili Pedesetnica, a koji se obeležava sutradan.

U spomen na subotu posle Raspeća i Hristov silazak u ad, crkva je četiri subote u godini posebno namenila molitvama za duše umrlih.

Uoči mesnih poklada, pred Vaskršnji (Časni) post su velike ili zimske Zadušnice. Pred Svetu Trojicu, pedeseti dan po Vaskrsu su letnje ili Duhovske, dok su uoči Miholjdana (12. oktobra) Miholjske Zadušnice. Pred praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju - Mitrovdan (8. novembra) su Mitrovske ili jesenje Zadušnice.
Foto: Nebojsa Mandić/Iiustracija
Foto: Nebojša Mandić

Na Zadušnice se u crkama služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze grobovi najbližih, gde se upali sveća i čita molitva. Ko ne može najmilijima da ode na grob, sveću zapali u crkvi.

Običaji na zadušnice

U mnogim mestima na dan zadušnica se iznosi hrana na groblje. Ta hrana se deli sa ljudima koji posećuju groblje uz pominjanje za spas duše pokojnika.

Sem što se iznosi hrana na groblje, u nekim mestima i sveštenik dolazi da drži opelo upokojenima. Tada, prilikom uzimanja koljiva, svi ukućani uzimaju po neko zrno i bacaju ga na zemlju uz reči: “Večna pamjat, laka mu zemlja.”

U nekim krajevima ne izlazi se na groblje, već se zadušnice obeležavaju postavljanjem trpeze u kući, a opelo za pokojnikovu dušu i spas na onom svetu održava se u crkvi. Tom prilikom domaćin donosi na papiru zabeležena imena svojih pokojnih predaka kako bi svako od njih bio pomenut u molitvi.

Molitva za pokojne

Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni,

i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje,

hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.

I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora,

odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje,

gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje.

Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima,

i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.

Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš,

i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim,

i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i uvekove vekova.

Amin