PREDRAG RAJKOVIĆ ZA KURIR: Evropsko prvenstvo je svake 4 godine, molim te da me razumeš
Još jedan pozdrav svim ljubiteljima fudbala i čitaocima Kurira. Nadam se da niste u nemilosti svojih devojaka i žena zbog činjenice da ste prethodnih dana sa prijateljima okupirali televizor i da osim travnatih terena u Francuskoj ne vidite ništa drugo.
Ako ste u problemu predlažem Vam jedini izgovor koji meni pada na pamet:
"Evropsko prvenstvo se igra svake četvrte godine, molim te da me razumeš". Pritom, ni pod tačkom raznom ne spominjite da je Mundijal u Rusiji već 2018.
Ali, da se mi vratimo na te travnate terene po Francuskoj. Ako se sećate mog prvog teksta naglasio sam vam da nikako ne otpisujete Italijane, iako ih mnogi nisu svrstavali među favorite. Međutim, na mene su oni ostavili ubedljivo najjači utisak u dosadašnjem toku šampionata. Italijani su vrhunski takmičari, igraju taktički perfektno i evidentno je da su odlično pripremljeni. Očekujem da ih vidim u samoj završnici. Iskreno, više sam očekivao od Francuza. Oni su doduše obezbedili plasman u osminu finala, ali njihova igra s obzirom na individualni kvalitet i činjenicu da su domaćini me nije impresionirala. Nisu mi bili previše ubedljivi. Mnogo više sam očekivao i od Švedske i njenog fudbalskog virtouza Zlatana Ibrahimovića, ali očigledno je da se sve kockice tu nisu složile. Takođe, Rusija i Turska nisu pokazale ni deo kvaliteta koji poseduju.
U mom fokusu posebno su bile selekcije Republike Irske, Velsa i Austrije, jer će nam one biti rivali u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo pa sam njihove duel pratio sa posebnom pažnjom. Republika Irska je tim bez zvezda, ali vrlo dobro selektiran. O`Nil je vrlo iskusan stručnjak, koji vrlo dobro zna da motiviše ekipu. Izuzetno su opasni iz prekida gde posebna treba obratiti pažnju na Brejdija. Njegova leva noga u prekidu može da stvori mnogo problema.
Velšani su vrlo slični Ircima, ali s tom razlikom da imaju jednu izrazitu zvezdu, a to je Garet Bejl. Time nisam rekao ništa novo ili ono što vi već ne znate, ali je fascinantno koliko on golova postiže za Vels i koliko njihova igra u napadu od njega zavisi. Postigao je već dva gola iz slobodnjaka i zato sam posvetio malo pažnje analizirajući kako on to radi. Velšani su veoma čvrsti, ali nisu nepobedivi što su pokazali Engelzi iskoristivši njihov pad koncentarcije u finišu.
Kada se priča o Austrijancima posebno treba obratiti pažnju na igrače koji se prezivaju na ić - Dragović, Junuzović, Arnautović. Takođe, David Alaba je na mene ostavio fantastičan utisak, jer za razliku od pozicije beka na kojoj igra u Bajernu, u reprezentaciji Austrije je u veznom redu i radi šta hoće. Odličan je igrač. Sve u svemu, nastaviću da ih pomno pratim. Zaslužuju veliko poštovanje, ali mislim da sa novim ambijentom koji gradimo u reprezentaciji sa svima njima možemo ravnopravno da igramo.
Kao golman, ne mogu a da sa oduševljenjem ne konstatujem kako je i ovo Evropsko prvenstvo pokazatelj dugovečnosti čuvara mreže. Điđi Bufone i Gabore Kiralji, živeli!
I još jedan kratak osvrt. Špancima i Belgijancima je očigledno bilo potrebno malo vremena da upale svoje motore i priviknu se na turnirski sistem takmičenja. A, posle rezultata koji prave (čitaj - još nisu poraženi), načina na koji se bore (čitaj - ne prezaju ni od koga) i čvrstine koje iskazuju (čitaj - sirova snaga) Islanđani posle ovog šampionata sigurno više neće nositi epitet "simpatični". Takođe, znam da se neki moji prijatelji više nikad neće kladiti na Portugal. Bar su mi tako rekli posle promašenog penala Kristijana Ronalda.
Uživajte u fudbalu, pozdravlja vas Predrag Rajković.