Američka kompanija udružena sa državnom kompanijom iz Šangaja napravila je najveći inostrani ulog do sada - tematski park vredan 5,5 milijardi dolara, čija je isplativost proporcionalna brzorastućoj srednjoj klasi u Kini
Prošlog četvrtka, na dan željno očekivanog otvaranja „Diznijevog“ (Disney) tematskog parka u Šangaju vrednog 5,5 milijardi dolara, padala je kiša, a jedan visoki kineski zvaničnik tvrdio je da je ona „simbol bogatstva“ u lokalnoj kulturi.
„Želeo bih da ovu kišu nazovem kišom američkih dolara i renminbija“, rekao je Vang Jang (Wang Yang), jedan od četvorice potpredsednika vlade u Kini.
„Dizni“ je, zajedno sa jednom državnom kompanijom iz Šangaja, vlasnikom 57 odsto ovog parka, stavio veliki ulog - koji predstavlja njegovu najveću stranu investiciju - na brzorastuću srednju klasu u Kini, koja sve više troši na putovanja i zabavu.
„Biće potrebno vreme da Šangaj počne da daje svoj doprinos jer imamo troškova pri pokretanju ovog projekta“, rekao je direktor kompanije Bob Ajger (Iger) prilikom objavljivanja najnovijih finansijskih rezultata. „Mora se prvo prohodati da bi se potrčalo.“
Unutar same Kine, „Dizni“ se suočava s konkurencijom u vidu ambicioznih vlasnika domaćih tematskih parkova, poput konglomerata „Dalijan Vanda“ (Dalian Wanda) i grupacije „Čajmlong“ (Chimelong).
Čak i ako zabavni centar u Šangaju zabeleži dobre rezultate, to možda neće povećati „Diznijeve“ ukupne prihode u ovom regionu jer analitičari upozoravaju da bi ovaj park mogao odvući turiste iz drugih „Diznijevih“ tematskih parkova u Hongkongu ili Tokiju. „To bi značilo da je ‘Dizni’ na istom jer posetioci mogu prestati da dolaze u parkove u Hongkongu i Tokiju“, izjavila je investiciona banka Mekvari (Macquarie).
Otvaranje Diznilenda u Šangaju dešava se u prilično teškom trenutku za njegovog parnjaka u Hongkongu. Prošle godine je taj zabavni park zabeležio svoj prvi godišnji gubitak od 2011. godine, uz pad broja posetilaca od devet odsto prouzrokovan političkim tenzijama između Hongkonga i Pekinga koje su odvratile turiste iz kopnenog dela zemlje od putovanja do ove poluautonomne kineske teritorije.
Hongkonški Diznilend, star više od deset godina i po veličini jednak tek trećini svog novog kineskog rođaka, bije tešku bitku da se njegova baza klijenata u kopnenom delu zemlje ne bi sve više osipala.
„Na kratke staze, to će uticati na Hongkong.... jer je (Šangaj) novina i svi će želeti da ga vide“, kaže Alan Zeman (Allan Zeman), mogul industrije zabave, koji je nekada bio direktor „Oušn parka“ (Ocean Park), najpopularnijeg tematskog parka u Hongkongu.
On tvrdi da i hongkonški Diznilend i Oušn park (Ocean Park), koji su prošle godine takođe zabeležili pad broja posetilaca iz kopnene Kine, moraju da se „promene iz korena“ ako žele da se suprotstave padu broja turista iz kontinentalnog dela zemlje.
Kerol Juen (Carol Yuen), domaćica koja ovaj tematski park posećuje jednom godišnje sa svoje dve ćerke, kaže da je „hongkonški Diznilend premali i nema mnoge sadržaje koje imaju ostali tematski parkovi u Aziji u kojima smo bile“.
„Biće dobro“ ako neki posetioci iz kontinentalne Kine pređu na šangajski Diznilend jer „ovde imamo previše turista“, dodala je.
Prošlog ponedeljka je Semjuel Lau (Samuel Lau), direktor Diznilenda u Hongkongu, rekao novinarima da se „ne plaši konkurencije šangajskog Diznilenda“ jer je većina posetilaca iz južne Kine, Hongkonga i jugoistočne Azije. U nastojanju da zaustavi pad broja posetilaca, hongkonški Diznilend je prošle nedelje predstavio i atrakciju na temu serijala „Ratovi zvezda“ (Star Wars), a trenutno je u izradi i nova vožnja zasnovana na serijalu filmova „Ajronmen“ (Iron Man).
Ipak, šangajski Diznilend poseduje najnoviju „Diznijevu“ tehnologiju zabave i vožnje, od kompjuterski generisanog putovanja na dno mora u tematskom brodu iz „Pirata sa Kariba“ do rolerkostera sa svetlosnim krugovima koji trepere i okreću se, inspirisanog filmom „Tron“.
Park se prostire na četiri kvadratna kilometra i podeljen je na šest različitih tematskih oblasti, poput one za šoping pod nazivom „Mikijeva avenija“ (Mickey Avenue), koja ja zamenila zonu koja se u drugim parkovima zove „Mejn strit SAD“ (Main Street USA).
Cene su visoke. „Dizni“ je kritikovan u kineskoj štampi zbog toga što flašicu „pepsija“ naplaćuje 20 renminbija (tri dolara), dok tipičan ručak koji se sastoji od pirinča i piletine košta 85 renminbija - što je četiri do pet puta više nego u restoranu na nekom drugom mestu. Ulaznica tokom dnevnog špica staje 400 renminbija, a to je dva puta skuplje od karte u najbližem „Diznijevom“ konkurentu.
Pri objavljivanju finansijskih rezultata prošlog meseca Ajger se nije izvinjavao, dodajući da će, čak i ako visoke cene odbiju neke posetioce, prihodi biti veći, a iskustvo koje donosi novi park „malo bolje“.
„Dizni“ tvrdi da 330 miliona ljudi s odgovarajućim primanjima živi u krugu od najviše tri sata vožnje od parka, mada nije rekao kako je došao do te brojke i odbio je da javnosti saopšti svoja predviđanja u vezi sa posećenošću i prihodima kada je ovaj park u pitanju.
Međutim, „Dizni“ smatra da koristi ovde nisu samo finansijske prirode. Kompanija vidi ovaj park kao odskočnu dasku ka onome što Ajger opisuje kao „najveće svetsko tržište“, na koje nijedna druga američka kompanija nije uspela da se probije.
Mada su „Diznijevi“ filmovi doživeli uspeh - crtani film „Zootropolis: Grad životinja“ (Zootopia), koji je trenutno hit, zaradio je 235 miliona dolara u Kini od prvog prikazivanja u kontinentalnom delu - Ajger kaže da prodaja filmova nije dovoljna da bi se izgradio „Diznijev“ brend u Kini.
„Imamo koristi od nedavnog uspeha koji su neki od naših filmova ostvarili u Kini. Ali ništa ne stvara toliko jaku povezanost s našim brendovima poput tematskog parka“, dodao je. „On pruža potpuni osećaj, kada čujete, vidite i živite u tim pričama.“
CHARLES CLOVER - ŠANGAJ
BEN BLAND - HONGKONG