PARIZ - Deset odsto zaposlenih na Volstritu su osobe sa psihičkim problemima, a bogati nisu nimalo saosećajniji niti zainteresovani za mišljenje drugih, zaključci su dve američke studije. Novi francuski predsednik Fransoa Oland pre pet godina je izjavio da ne voli bogate, a sudeći na osnovu članka američkog pisca, esejiste i književnog kritičara Vilijama Deresijeviča koji je nedavno objavljen u Njujork Tajmsu, možda je i bio u pravu, preneo je francuski magazin "Slat".
Deresijevič, esejista i književni kritičar, autor knjige "Džejn Ostin-obrazovanje" citira u svom članku studiju koju je početkom godine sproveo američki Institut CFA, u kojoj je iznet podatak da "su bar 10 odsto zaposlenih na Volstritu psihopate dok je taj broj u običnom američkom narodu sveden na jedan odsto,,.
U studiji se navodi da te osobe uglavnom uopšte nisu zainteresovane ili nemaju "sluha" za ono šta drugi osećaju ili misle. One odaju utisak šarmantnih, inteligentnih ljudi a pri tom su vešti lažovi i manipulanti.
U drugoj veoma ozbiljnoj prošlogodišnjoj studiji Mičigenskog univerziteta izvodi se zaključak da su bogati skloniji da lažu, varaju i krše zakon nego obični ljudi.
"Volstrit predstavlja kapitalizam u najčistijoj formi a kapitalizam je zasnovan na neprimerenom ponašanju. To nije ništa novo", prokomentarisao je Deresijevič, navodeći mnogobrojne skandale poput afera Enron, BP, Goldman, Filip Moris, G.E., Merek, Valmart, Njuz Korp... zatim trovanja kupaca toksičkim materijama, prisluškivanja mobilnih telefona, podmićivanja, izbegavanja poreza, pronevera, ‚‚što je sve postalo deo naše naše svakodnevnice‚‚.
"Zapravo sve se dešava po principu da dok sistem funkcioniše vi uzimate sve što možete a kada vas uhvate vi se pravite da ste nedužni i da sa tim nemate nikakve veze", objašnjava Deresijevič.
Autor teksta smatra da se pogrešno tumači sintagma "kreatori radnih mesta", na osnovu koga se izvodi zaključak da "mi treba da budemo zahvalni bogatima a da su priče o tome šta sve oni imaju samo rezultat naše ljubomore".
"Najvažnije u celoj stvari je to što bogati nemaju monopol na inteligenciju, trud i rizike. Postoje naučnici, umetnici i univerzitetski radnici koji su briljantni u svom poslu kao bilo koji preduzetnik a koji ni približno nisu tako dobro nagrađeni za svoj rad ...", zaključjuje na kraju teksta američki pisac.