Izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU-a dovodi obe strane u do sada neviđenu situaciju i primorava ih da izgrade nove odnose pune neizvesnosti posle "braka" koji je trajao više od 40 godina
Šta će učiniti Brisel?
EU će se odmah poreknuti, već danas će se sastati predsednik EK Žan Klod Junker, predsednik Evropskog veća Donald Tusk i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc. Na tom skupu će učestvovali i holandski premijer Mark Rute čija zemlja predsedava Evropskom unijom u ovom polugodištu.
U danima koji slede planirana je i vanredna sednica Evropskog parlamenta, dok će se sastanak na vrhu EU održati 28. i 29. juna u Briselu. Moguć je i drugi samit u julu, navodi Hina.
Koji pravni okvir će se promeniti?
Kada je o pravnom okviru reč, procedura izlaska iz EU regulisana je evropskim ugovorima: reč je o članu 50, uvedenom Lisabonskim ugovorom 2009. On definiše uslove dobrovoljnog izlaska iz EU, na šta ima pravo svaka država članica bez ikakvog posebnog opravdanja.
Ako tako odluči, London će morati da dogovori "ugovor o izlasku", koji će u ime Unije sklopiti Savet EU (koje okuplja 28 država članica), kvalifikovanom većinom, uz pristanak Evropskog parlamenta.
Evropski ugovori ne bi više vredeli za Veliku Britaniju od datuma stupanja na snagu tog ugovora. Ili dve godine pošto London obavesti EU da izlazi, ako se u međuvremenu ne postigne dogovor. EU i London mogli bi, međutim, i da produže taj rok za postizanje dogovora.
Ugovor ne bi morale da ratifikuju sve države članice EU. Ali, ratifikacija bi bila potrebna za bilo kakve promene evropskih ugovora ili međunarodne ugovore za kojima bi se pojavila potreba u slučaju izlaska, na primer, sporazum o slobodnoj trgovini.
Evropski zvaničnici upozoravaju da će odluka o izlasku iz EU-a biti konačna, odbacujući mogućnost da bi se Londonu time samo otvorio put za pregovore o boljim uslovima za članstvo u EU. I britanski premijer Dejvid Kameron rekao je da će, ako Britanci glasuju za Bregzit, aktivirati članak 50.
"Treba da nam bude jasno da ta procedura nije pozivnica za ponovni ulazak. To je procedura za izlazak", poručio je.
Deset godina neizvesnosti?
Iako procedura za razdruživanje postoji, ona do sada nikada nije bila aktivirana. Zbog toga se postavljaju mnogobrojna pitanja o tome kako će se definisati novi odnosi, posle braka koji je trajao više od četiri decenije, od 1973.
Treba li taj novi odnos da se uredi već ugovorom o izlasku? Ili će se voditi posebni pregovori?
Druga opcija čini se verovatnijom. London bi morao takođe da promeni svoje nacionalno zakonodavstvo kako bi zamenio mnoge zakone koji proizlaze iz članstva u EU, kao na primer na području finansijskih usluga.
"To će verovatno potrajati dugo, prvo da bi dogovorili izlazak iz EU, a zatim naše buduće odnose s EU i naposletku naše trgovinske sporazume sa zemljama izvan EU", ističe britanska vlada u jednom istraživanju predstavljenom u britanskom parlamentu u februaru.
Izveštaj spominje "do deset godina neizvesnosti" koja bi opterećivala finansijska tržišta ili vrednost funte.
Predsednik Saveta Evrope Donald Tusk je takođe rekao da bi procedura razdruživanja mogla da traje i sedam godina.
"Sve bi bilo gotovo do kraja 2019.", smatra pak bivši britanski ministar pravosuđa, evroskeptik Kris Grejling.
Koji model: Norveška ili Švajcarska?
Kada se govori o modelu, norveškom ili švajcarskom, Hina navodi da bi najjednostavnija pretpostavka bila da se Velika Britanija pridruži Islandu ili Norveškoj kao članica Evropskog ekonomskog postora (EEA), što bi joj osiguralo pristup zajedničkom evropskom tržištu.
Ali, London bi tada morao da poštuje pravila tog tržišta, a ne bi mogao da učestvuje u njihovom definisanju i morao bi da uplaćuje priličnu svotu novca u zajednički evropski budžet. To mu, ističe se, ne bi donelo ni toliko željenu kontrolu nad imigracijom.
Norveška primenjuje ista pravila o slobodi kretanja ljudi kao i EU, prenosi Hina pozivajući se na EUobzerver.
Drugi scenario mogao bi biti primer Švajcarske. Ali, "malo je verovatno da bi Ujedinjeno Kraljevstvo htelo da krenue tim putem", smatra bivši glavni pravnik Saveta EU-a, Žan Klod Piris. U jednom istraživanju o posledicama Bregzita, on ističe da je Švajcarska sklopila više od stotinu sektorskih sporazuma s EU, izuzevši usluge, i da Unija danas nije time zadovoljna.
Pokušaj Švajcaraca da na referendumu 2014. ograniče useljavanje iz EU, što je protivno slobodi kretanja ljudi, izazvao je haos. Brisel je zauzvrat blokirao pristup švajcarskim univerzitetima, evropskim istraživačim projektima, a studentima pristup Erasmusu. Restrikcije za radnike iz EU još nisu uvedene i rešenje se još traži.
"Zajedničko tržište nije švajcarski sir", upozorila je tim povodom potpredsednica EK Vivian Reding.
EU povezuje zajedničko tržište sa slobodom kretanja ljudi pa bi to Velika Britanija u nekoj meri morala da prihvati. Druge opcije su sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini s EU ili carinska unija kao s Turskom.
Bez dogovora, Ujedinjeno Kraljevstvo "postalo bi jednostavno od datuma izlaska treća država u odnosu na EU, kao SAD ili Kina", kaže Piris.
Kakav god bio scenario, London ima samo jednu alternativu, smatra on: postati "svojevrstan satelit EU" ili se suočiti s "većim preprekama između svoje ekonomije i svog glavnog tržišta".
Institut "Open Europe" upozorava da bi rešenja po uzoru na Norvešku, Švajcarsku i Tursku bila mnogo nepovoljnija za Veliku Britaniju u odnosu na prednosti koje sada ima kao punopravna članica EU.
Neki kao mogući presedan navode primer Grenlanda. Ta danska autonomna teritorija izašla je iz tadašnje Evropske ekonomske zajednice (EEZ) 1985. Ali, analitičari upozoravaju da je član 50 uveden 2009. toliko pravno promenio situaciju da poređenje s Grenlandom nije moguće.
"Zbog odredbi članka 50 jasno je da bi razdruživanje bilo dugotrajan i složen proces", rekla je za nemačke medije Agata Gostinska-Jakubovska iz Centra za evropsku reformu.
"Ako Britanci budu glasali za izlazak iz EU, više neće biti povratka", rekla je ona uoči referenduma.
Fabian Zuleg iz Centra za evropsku politiku iz Brisela rekao je za EUobserver da će od drugih država članica EU zavisiti kakvi će biti pregovori s Velikom Britanijom.
"Drugim članicama EU nije u političkom interesu da jako popuste Velikoj Britaniji", rekao je, jer bi to ostavilo utisak da je biranje onoga što vam se sviđa iz evropskih politika moguće pa bi i druge države mogle da traže isto.
"Iako pravni okvir postoji, govorimo o političkom procesu", rekao je.
Finansijske teškoće
Sada kada je izvesno da se Bregzit dogodio, prva institucija koja će se naći u iskušenju je Evropska centralna banka (ECB). Postoji, naime, opasnost da bi evropskim bankama moglo da ponestane likvidnosti.
Bankarski sištem se za Bregzit pripremao poslednjih mesec dana.
"Za svaku banku koja bi mogla da oseti posledice, imamo plan", kazala je Daniel Nouvi, predsednica Nadzornog odbora Evropske centralne banke, na nedavnom saslušanju u Evropskom parlamentu.
Kakve su posledice po Britance u EU?
I najzad, šesto pitanje koje se otvara kakve će Bregzit imati posledice za Britance koji žive i rade u EU. London bi morao da pregovara o statusu svojih gotovo dva miliona državljana koji žive ili rade u EU. Njihova prava na penziju ili pristup zdravstvenim uslugama u 27 država članica EU biće dovedena u pitanje.
"Britanski državljani koji žive u inostranstvu, uključujući penzionere u Španiji, ne bi mogli da očekuju da će im ta prava biti garantovana", navela je britanska vlada u svom februarskom istraživanju.
A svako pravo koje bi se dogovorilo za Britance u drugim državama članicama EU bilo bi uslovljeno reciprocitetom za građane EU u Ujedinjenom Kraljevstvu, upozorava se, takođe, prenosi Hina.