Bio je bolestan, pa su mi njegovi najbliži savetovali da ne idem. Iako nikom nije bilo dozvoljeno da ga poseti, primio me je i imali smo dragocen razgovor, otkriva Sali Salini
Ovo ostvarenje inače je drugi deo trilogije o balkanskoj muzici nakon „Drmaj trubom“, koji je snimljen pre nekoliko godina u Guči.
Ujedinjuje Balkan
- Najvažnije godine detinjstva proveo sam u Prijepolju. Već 20 godina živim u Turskoj, ali u Beogradu sam često jer mi je žena odavde. Balkan nosim sa sobom i otuda ta želja - kaže Salini na tečnom srpskom i nastavlja:
- Želeo sam da, kao neko ko inače ne sluša ovu muziku, prikažem svetu šta je to što osetiš kad dođeš na ove prostore i čuješ trubu ili sevdalinku. Cilj mi je bio da pokažem da muzika spaja ljude na Balkanu i koliko smo svi isti.
Prvi deo trilogije sniman je najviše u Dragačevu.
- Kada sam predstavio svoj film u svetu, svi su poludeli za Gučom. Tada sam uvideo koliko je malo reklamirano dobro iz Srbije. Ali ko to da radi kad su političari nesposobni i nekreativni - smatra Salini.
Reditelj objašnjava da sevdalinka simbolično spaja narode na Balkanu.
- Politika je ta koja nabija razlike i sukobe jer tako opstaje. Niko ne poriče da je sevdalinka ponikla u bošnjačkim muslimanskim avlijama. Međutim, kada je izašla odatle, jer je imala tu jačinu, taj duh koji poseduje i svaki Balkanac, postala je nešto što pripada svima - objašnjava Sali i kaže da su zato u stvaranju ovog filma učestvovali i Hanka Paldum i Merima Njegomir, kao i Nedžad Salković i Miroslav Ilić i Zvonko Bogdan, ali i Rambo Amadeus i Nele Karajlić.
Primljen kao brat
Jedan od učesnika bio je i Predrag Cune Gojković.
- Kada sam snimao, želeo sam da radim samo s najboljima. Zato sam morao da imam i Cuneta. Međutim, on je tada već bio mnogo bolestan i svi, pa i njegovi najbliži, savetovali su mi da ne idem. Nijednoj televiziji nisu dali da uđu, samo meni. Cune me je primio i snimili smo odličan materijal - otkriva Salini.
Treći dao biće o vojvođanskim tamburicama.
- Ova tri instrumenta su kao dijamant koji se brusio godinama dok nije dostigao maksimum. Oni maju energiju kojoj ni svet ne može da odoli - to je balkanski duh - završava reditelj.