Ispovest pevačice nakon prebijanja
EKSKLUZIVNO DUNJA ILIĆ POBEGLA S KOSOVA: Preživela sam pakao, mislila sam da će me Šiptari ubiti!
Preživela sam pakao. Taj Albanac je počeo da me bije kad sam rekla da je Kosovo Srbija. Udarao me je pesnicama. Uplašila sam se jer nije imao ko da me zaštiti
Nakon što je prošle srede brutalno prebijena u Prištini, Dunja Ilić je konačno uspela da pobegne s Kosova. Pevačica je danas stigla u Beograd i ekskluzivno za Kurir otkrila kroz kakvu je sve torturu prošla te večeri, ali i o svom životu u Prištini, gde je provela više od godinu dana.
- Preživela sam najgori pakao. Poslednjih pet dana u Prištini mi je bilo kao večnost. Sada će sve biti lakše, mada me boli što me moj narod mrzi. Ima dosta onih koji misle da ne volim Srbe samo zato što sam odabrala islam kao svoju veru. Moj izbor vere ne treba da im bude povod da me linčuju. Svakog dana dobijam razne pretnje i nije mi svejedno. Nikad ružnu reč nisam rekla za svoj narod. Ja sam Srpkinja i uvek ću to biti! Zbog toga sam i dobila batine - započinje ispovest pevačica i sa suzama se priseća kobne noći kad ju je jedan Albanac tukao, dok je njen prijatelj to gledao.
- Nisam ni slutila da će se veče koje je trebalo da provedem u društvu prijatelja pretvoriti u kobno. Taj Albanac je počeo da me bije kad sam rekla da je Kosovo Srbija. Udarao me je pesnicama, mislila sam da će me ubiti. Uplašila sam se jer nije imao ko da me zaštiti - sa gorčinom kaže Ilićeva i dodaje:
- Tada sam shvatila da u gradu u kojem sam živela godinu dana zapravo i nemam prijatelje, da nemam kome da se obratim za zaštitu i pomoć. Ne postoji gori osećaj od toga da si sam - priča Dunja i objašnjava kad su počeli njeni problemi.
- Pre mesec dana odlučila sam da se vratim u Beograd, i tada su krenule moje muke. U isto vreme sam počela i da na društvenim mrežama pišem na srpskom, a ne engleskom jeziku, i da potenciram srpstvo, što je nekima smetalo - kaže Dunja, koja na Kosovu, i pored toga što je pre dve godine postala muslimanka, nije bila prihvaćena.
Ona ističe da tamo nikako nije mogla da nađe posao. Želela je da radi bilo šta, ali u Prištini su joj sva vrata bila zatvorena.
- Verujem da će mi u Beogradu biti mnogo bolje i da ću normalno zarađivati za život. Sigurno se neću vraćati pevanju, planiram da se bavim politikom, ali za početak samo volonterski - završava Dunja svoju ispovest.
- Preživela sam najgori pakao. Poslednjih pet dana u Prištini mi je bilo kao večnost. Sada će sve biti lakše, mada me boli što me moj narod mrzi. Ima dosta onih koji misle da ne volim Srbe samo zato što sam odabrala islam kao svoju veru. Moj izbor vere ne treba da im bude povod da me linčuju. Svakog dana dobijam razne pretnje i nije mi svejedno. Nikad ružnu reč nisam rekla za svoj narod. Ja sam Srpkinja i uvek ću to biti! Zbog toga sam i dobila batine - započinje ispovest pevačica i sa suzama se priseća kobne noći kad ju je jedan Albanac tukao, dok je njen prijatelj to gledao.
- Nisam ni slutila da će se veče koje je trebalo da provedem u društvu prijatelja pretvoriti u kobno. Taj Albanac je počeo da me bije kad sam rekla da je Kosovo Srbija. Udarao me je pesnicama, mislila sam da će me ubiti. Uplašila sam se jer nije imao ko da me zaštiti - sa gorčinom kaže Ilićeva i dodaje:
- Tada sam shvatila da u gradu u kojem sam živela godinu dana zapravo i nemam prijatelje, da nemam kome da se obratim za zaštitu i pomoć. Ne postoji gori osećaj od toga da si sam - priča Dunja i objašnjava kad su počeli njeni problemi.
- Pre mesec dana odlučila sam da se vratim u Beograd, i tada su krenule moje muke. U isto vreme sam počela i da na društvenim mrežama pišem na srpskom, a ne engleskom jeziku, i da potenciram srpstvo, što je nekima smetalo - kaže Dunja, koja na Kosovu, i pored toga što je pre dve godine postala muslimanka, nije bila prihvaćena.
Ona ističe da tamo nikako nije mogla da nađe posao. Želela je da radi bilo šta, ali u Prištini su joj sva vrata bila zatvorena.
- Verujem da će mi u Beogradu biti mnogo bolje i da ću normalno zarađivati za život. Sigurno se neću vraćati pevanju, planiram da se bavim politikom, ali za početak samo volonterski - završava Dunja svoju ispovest.
Borba
MORAMO STATI NA PUT NASILJU
Dunju su mnogi osudili što je fotografije unakaženog lica, tela i stana punog krvi objavila na Fejsbuku. Ona kaže da je to namerno uradila, jer je to deo njene borbe protiv nasilja.
- Želela sam da podelim te slike jer mora da se stane na put nasilju, ne samo nad ženama nego svakoj vrsti nasilja. Žene toga ne treba da se stide, nisu one krive što oko njih žive monstrumi - kaže Ilićeva.