U Gurke se regrutuju samo oni najbolji, testiranje obuhvata trčanje po Himalajima sa 25 kilograma kamenja na leđima, a nebrojeno puta su dokazali da bi radije umrli nego bili kukavice.
S prosečnom visinom od 160 centimetara, svako naivan će pomisliti da je Gurka vojnik neprijatelj kog je lako savladati. Ali, svako ko je sreo njihovu trupu pod motom "bolje umreti nego biti kukavica" u borbi, zna da njihova veličina ne znači apsolutno ništa.
Gurke, koje još nazivaju i britanskim dobrovoljcima kao i sinovima Himalaja kao vojna jedinica imaju zaštitni znak - kukri nož. Regrutuju ih na obroncima Himalaja i po svim vojnim stručnjacima oni su jedna od najboljih pešadija na svetu, a naziv su preuzeli od prvobitnog imena vladajuće dinastije Nepala.
S Britancima koji su kolonizovali Indiju borili su se 1813. i 1816. godine i naneli im velike gubitke, a već su tada stekli veliko poštovanje protivnika. Nakon što su Britanci na kraju 0zavladali Indijom, Gurke su primili u svoje redove i osnovali tri taktičke vojne jedinice pa su kao takvi učestvovali u Prvom i Drugom svetskom ratu, boreći se i u Evropi, ali i u Severnoj Africi, džunglama Malezije i Burme, na Siciliji.
Nakon prestanka britanske vladavine u Indiji 1974. šest preostalih pukova Gurki pripalo je Indiji, dok je četiri pripalo Velikoj Britaniji. Poseban uspeh Gurke su ostvarile na Falklandskim ostrvima, a prema usmenom predanju u ratu u kojem su učestvovale Gurke nije bilo zarobljenika, a iako nije potvrđeno, postoje priče i o navodnom kanibalizmu protivnika Gurki. Gurke se bore i danas u raznim delovima sveta, naprimer u Iraku i Avganistanu.
Gotovo 28.000 kandidata svake godine se međusobno takmiči za samo 200 mesta koje imaju Gurke u britanskoj vojsci. Da bi uopšte došao do statusa kandidata, muškarca moraju da primee odredi za regrutaciju koji se kreću Nepalom, a za svakog regruta koji dođe i prođe kvalifikacije kao i obuku, regruti dobijaju nagradu. Kandidat mora da ima minimalno 17 godina, a testiranje uključuje trčanje 5 kilometaara po podnožju Himalaja noseći 25 kilograma kamenja u ruksaku na leđima - za manje od 55 minuta.
Nakon što jednom izvuče svoj kukri nož, zakrivljena oštrica po tradiciji mora okusiti krv, pa ako njime nije povređen neprijatelj, Gurka će zarezati sebe.
Nedavni primer visoke počasti koje su dobile Gurke je dodela najvišeg britanskog odlikovanja za hrabrost naredniku Diprasadu Punu, koji je kao usamljeni stražar na kontrolnoj tački u Avganistanu 2010. sam odbio napad 30 talibanskih vojnika.
- Oko mene je bila gomila Talibana pa sam bio uveren da će me ubiti. Pre nego što se to dogodi odlučio sam da barem ubijem neke od njih - izjavio je Punu koji je tokom 15 minuta borbe ispalio više od 400 metaka, detonirao 17 granata i mina, a u nedostatku oružja na talibanskog borca koji se penjao prema njemu bacio je tronožac puške.
Osim što je spasio živote drugih vojnika na kontrolnim tačkama, Punu u tom neverovatno hrabrom okršaju nije ni ranjen.
Nakon što stupe u redove britanske vojske, Gurke nakon svake tri godine vojnog roka u Nepalu provedu tri meseca. U svojoj službi mogu da dostignu čin komandira, a većinom su podoficiri u Gurka jedinicama. Ako za 15 godina Gurka vojnik ne dobije čin narednika, on se sam zbog časti povlači iz službe. Zbog njihove ratobornosti i časti većinom se angažuju samo za one najteže zadatke širom sveta, a deluju u sklopu NATO-a.
(Express.hr)