Zapadna štampa danima ponavlja da su se Britanci, koji napuštaju EU, izolovali od ostatka sveta, i da će morati da se suoče sa strašnim ekonomskim posledicama. Ali, Bregzit neće izolovati Veliku Britaniju, već će joj omogućiti da se okrene svom Komonveltu, i stvori veze sa Kinom i Rusijom, piše francuski analitičar Tjeri Mejsan.
Britanski Komonvelt je organizacija koju čine 53 države članice, čiji članovi dele iste vrednosti, razvijaju poslovne i sportske veze, i razmenjuju stručnjake u svim sektorima. Šef Komonvleta je kraljica Elizabeta II, koja je suveren 16 udržava članica.
Komonvelt je zajednica daleko veća od EU, koja se proteže na svih šest kontinenata. Pad funte bi u Komonveltu mogao da bude prednost, a poznat po svom pragmatizmu, Londonski Siti bi brzo mogao da postane međunarodni centar za juan i smesti kinesku valutu u samo srce Unije.
Velika Britanija je do sada u EU pružala najveći doprinos po pitanjima odbrane, dajući za to blizu 15% budžeta. Osim toga, ona je bila zadužena za operacije zaštite pomorskih transporta na Rogu Afrike, a njeni brodovi su prisutni na Mediteranu. Takođe je planirano da Velika Britanija obezbedi trupe za stvaranje borbene grupe EU. Ali, posle Bregzita, svi ovi aranžmani su pod znakom pitanja.
Za Vašington je sada pitanje da li će London prihvatiti da poveća svoje učešće u NATO. Iako je Majkl Falon, aktuelni britanski ministar odbrane, obećao da neće oslabiti zajedničke napore NATO i EU, niko ne može reći zašto bi se sada London složio da pošalje trupe pod stranu komandu.
Kao rezultat toga, Vašington sumlja u volju Londonu da nastave vojni savez sa SAD koji je stvoren još 1941. Naravno, ne treba isključiti mogućnost da Bregzit može biti britanski trik, koji im omogućava da u svoju korist ponovo pregovaraju o njihovom «posebnom odnosu» sa Amerikancima. Međutim, mnogo je verovatnije da se London nada da će proširit
Savez anglo-saksonskih tajnih službi
Tokom Drugog svetskog rata, pa čak i pre nego što su SAD ušle rat, Vašington je zaključio sporazum sa Ujedinjenim Kraljevstvom, što je jasno navedeno u Atlantskoj povelji. Tu se kaže da se dve zemlje udružuju da kako bi se garantovala sloboda plovidbe morima i jačala slobodna trgovine. Ovaj savez je ostvaren putem sporazuma «Pet očiju», koji trenutno služi kao osnova za saradnju između 17 obaveštajnih agencija iz 5 različitih zemalja (SAD i Velika Britanija, i tri člana Komonvelta - Australija, Kanada i Novi Zeland).
Dokumenti koje je otkrio Edvard Snouden potvrđuju da je mreža za prisluškivanje "Ešalon", u svom sadašnjem obliku predstavlja "nadnacionalnu obaveštajnu agencija koja je nezavisna od zakona sopstvenih država članica".
"Pet očiju" su tako bile u mogućnosti da špijuniraju ličnosti poput generalnog sekretara OUN i nemačkog kancelara, i da istovremeno, vrše masovni nadzor na svojim građanima. Na identičan način, 1948. godine, SAD i Velika Britanija su osnovale drugu nadnacionalnu agenciju, Kancelariju posebnih projekata, koja je upravljala projektom koji je danas poznat pod imenom Gladio. Konačno, 1982. godine, SAD, Velika Britanija i Australija su stvorile treću nadnacionalnu agenciju, pseudo-NVO "Nacionalnu zadužbinu za demokratiju".
Iako postoji impresivna količina literature o ova tri programa, ne znamo apsolutno ništa o nadnacionalnoj agenciji koja ih kontroliše.
Uprkos nekoliko neslaganja tokom britanskog napada na Egipat sredinom 50-tih (Suecki kanal) ili protiv Argentine (Foklandski» rat), ili američkog napada na Grenadu 1882. godine, dve sile su uvek jedna drugoj pružali snažnu podršku.
Engleska kruna je finansirala početak izborne kampanje Baraka Obame 2008. godine, velikodušnim doprinosima preko iračko-britansko trgovca oružjem Nadhmija Aučija. Tokom Obaminog prvog mandata, veliki broj njegovih direktnih saradnika su bili članovi američkog ogranka tajnog društva “Pilgrim society". Ali, predsednik Obama se postepeno odaljio od te grupe, šaljući poruku britanskoj Kruni da mu ta usluga nije uzvraćena na pravi način. Stvari su se pogoršale kada je američki časopis Atlantik objavio oštar tekst protiv Dejvida Kamerona, a Obamina poseta kraljici Elizabeti za njen rođendan nije mogla da izgladi nesporazume.
Šta Britanci žele?
Odvajanjem od Evropske unije, i udaljavanjem od SAD, Velika Britanija se ni na koji način nije izolovala, već bi se ponovo mogla vratiti svom glavnom adutu - Komonveltu.
Potpuno se previđa da je 1936. Vinston Čerčil pokrenuo ideju uključivanja sadašnjih članica Evropske unije u Komonvelt. Njegov predlog je zaustavljen porastom opasnosti od Drugog svetskog rata. Posle savezničke pobede taj isti Čerčil je izneo ideju o "Sjedinjenim Državama Evrope" i sazvao konferenciju Evropskog pokreta u Hagu.
Sa londonske tačke gledišta, Sjedinjene Države su te koje su prekršile "poseban odnos" tako što su ga oholo zamenile idejom unipolarnog sveta, i što su same krenule u sprovođenje svojih interesa - i to, u vreme kada više nisu ni najveća svetska ekonomska sila, ni najjača konvencionalna vojna sila.
Zbog toga, od ovog trenutka u interesu Britanije je da prestane sa postavljanjem "svih svojih jaja u jednu korpu". Britanija treba da sačuva zajedničke institucije koje deli sa Vašingtonom, da se oslanja na Komonvelt dok plete nove veze sa Pekingom i Moskvom, bilo direktno, ili preko saradnje sa Šangajskom organizacijom za saradnju (ŠOS).
Londonska berza je objavila sporazum sa Sistemom spoljnotrgovinske razmene Kine, i u junu postala najvažnija berza na svetu za procenu kineskih obveznica.
Svi elementi su postavljeni da se Londonski Siti pretvori u kineskog Trojanskog konja u Evropi, a na štetu nadmoći SAD.
(Voltaire.net - priredio M. Đorđević)