Izgledalo je kao jedno obično veče u Ajnfeldu u severnom Londonu. A onda je otpočeo horor kakav se ne viđa ni u holivudskim filmovima.
Pegi Hodžson je čistila svoju kuću dok su se njena deca spremala za spavanje. Dok je kupila njihove igračke, Pegi je mogla da čuje jedanaestogodišnju ćerku Dženet kako se igra sa starijom sestrom Margaret, dok su se njihova braća Džoni i Bili igrali u svojoj sobi.
Međutim, u momentu kad su se devojčice zabavljale i kikotale po krevetu, desilo se nešto krajnje neuobičajeno. Komoda sa fiokama je počela da klizi po podu prema njima. One su kasnije rekle da se činilo kao da je moćan par nevidljivih ruku vukao komodu preko sobe ka njima.
Samohrana majka Pegi, koja se nedavno razvela od svog muža, u jednom trenutku je čula buku i vrisku dece. Potrčala je u dečju sobu. Kada su joj devojčice rekle da se komoda kretala ka njima, odbacila je to kao prostu, dečju maštu, a onda je to videla svojim očima.
Zgrabila je komodu, vratila je na mesto, a onda je s užasom gledala kako se ona ponovo kreće ka njoj još večom brzinom. Ovoga puta joj je bilo još teže da je pomeri. Užasnuta žena je zgrabila svoje ćerke i napustila sobu u panici. Pegi je kasnije navela da je izgledalo kao da se u sobi nalazi nešto neljudski jako.
Ovi događaji od 31. avgusta 1977. godine su bili samo početak. Više od godinu dana su se u Peginoj kući dešavale neobične stvari, a njena priča je postala jedna od načudnijih i najintrigantnijih u Velikoj Britaniji. Čak i danas, 40 godina kasnije, Dženet Vinter tvrdi da je zli duh živeo od njene energije i da je bio kraj nje čitavo njeno detinjstvo.
Na osnovu ove priče snimljena je serija iz tri dela pod nazivom „Enfield Haunting“ (Ukleta kuća u Enfildu).
Glavne uloge u seriji igraju Timoti Spol i Džulijet Stivenson, koji su pokušali da rekreiraju događaje s jeseni 1977. godine kada su igračke i nameštaj leteli po sobama, a čudni glasovi odjekivali kućom.
Dženet se uglavnom nalazila u centru svih događaja. Postoje jezive fotografije na kojima ona leti preko sobe. „Najstrašnija stvar koja mi se dogodila jeste kada mi se zavesa obmotala oko vrata“, rekla je Dženet. „Bile su to stvari koje su zaista fascinantne za videti, ali koje su vrlo zastrašujuće kada se dogode vama“.
Bilo je hladnih povetaraca, grafita, fizičkih napada, prikaza iz vode, ali i šibica koje bi se same palile. Bio je to slučaj koji je zaintrigirao čitavu naciju pošto ni policija ni medijumi, pa ni okultni stručnjaci nisu mogli da ga reše. Ipak, i dalje ima mnogih pitanja koja preispituju da li je to zapravo bila prevara.
Dženet je bila ubeđena da ju je zaposeo bivši stanovnik kuće, prgavi starac po imenu Bil Vilkins koji je umro mnogo godina ranije. On je kroz nju dubokim jezivim glasom, koji se može čuti na audio snimcima na internetu, rekao: „Pre nego što sam umro, oslepeo sam, a zatim sam dobio unutrašnje krvarenje i umro u snu u stolici u uglu sobe“.
Teri Vilkins, sin Bila Vilkinsa, potvrdio je da je njegov otac zaista tako i umro.
Naučnici veruju da je Dženet zaista bila posednuta od strane zlog duha Bila Vilkinsa. Oni su rekli da je on kroz nju izgovarao veoma složene reči i da se ne može očekivati da jedanaestogodišnja devojčica izgovori reč kao što je „dematerijalizovati“.
„Imala sam osećaj kao da je iza mene, ali ne u meni“, rekla je Dženet. „U jednom trenutku sam napunila usta vodom i zalepila selotejp, a glas se i dalje čuo“.
Sve ovo za skeptike zvuči prilično apsurdno, ali slučaj iz Enfilda je poseban zbog toga što su ga u više navrata ispitivali razni istraživači. Kada je Pegi jednom prilikom pozvala policiju, Karolin Hips iz policije je zabeležila: „Velika fotelja se bez razloga pomerila 1,5 metara“. Ona je tražila žice ali nije pronašla nikakav dokaz o tome da je fotelja pomerena na neki fizički način.
Oni su poslali dva istražitelja, Gija Liona Plejfera i Moris Gros, koji su istražili dokaze. Društvo je takođe angažovalo advokata kako bi potvrdilo svoje otkriće. Nakon što su imali prilike da vide brojne neobjašnjive fenomene, ljudi iz društva su čuli Dženet kako vrišti i videli je kako pada niz stepenice. Skeptici tvrde da se Dženet bacila niz stepenice ali je ona to negirala. „Osetila sam hladne ruke, kao da me neka sila iz vazduha vuče“, rekla je ona.
Događaji su kulminirali onog trenutka kada je viktorijanski kamin iščupan u dečijoj sebi. Jednostavno je nemoguće da deca iščupaju tako težak kamin.
Dženetin život nije bio baš najsrećniji kada se sve sabere. Njen brat Džoni je umro 1981. godine u 14. godini, njena majka je umrla 2003. godine, a njen osamnaestogodišnji sin je umro u snu. Ona je napustila dom u 16. godini, udala se i preselila u Eseks. Ona danas izbegava pažnju jer ne želi da se priseća traumatičnih događaja.
Ipak, ona nije sigurna da je duh koji ju je obuzimao zaista bio zao. Ona ne veruje da je on namerno želeo da ih povredi, ali da je mogao da komunicira sa ostatkom porodice samo preko nje i njene sestre. Kada je Pegi umrla, u kuću se uselila Kler Benet sa svoja četiri sina. Ona je rekla da u kući nije videla ništa, ali da se osećala nekako neprijatno, kao da je neko posmatra.
Benetova se iselila već nakon dva meseca. U kući trenutno živi neka druga porodica koja nije želela da bude imenovana.
(Webtribune)