KEMP DEJVID - Među liderima grupe osam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G8) okupljenim u Kemp Dejvidu vlada uverenje da bi Nemačka svoje insistiranje na fiskalnoj disciplini u Evropi trebalo da uravnoteži sa stimulisanjem potrošnje kako bi se izbegla finansijska katastrofa sa globalnim posledicama.
Najviši zvaničnici zemalja G8 ovog vikenda razgovaraju u rezidenciji predsednika SAD u Merilendu o načinima da se ukroti dužnička kriza u Evropi, a da se s druge strane povećaju prodaja i tražnja i da se podstakne otvaranje novih radnih mesta.
Tokom rasprave, predsednik SAD Barak Obama i lideri Nemačke, Francuske, Kanade, Italije, Velike Britanije, Rusije i Japana nastoje da dođu do konsenzusa, iako odlučan, konkretan plan akcije za sada nije na vidiku. Obama je ustanovio ton rasprave na samitu kada je posle sastanka s novoizabranim predsednikom Francuske Fransoom Olandom (Francois Hollande) izjavio da je cilj ovog skupa - promovisanje kako fiskalne konsolidacije tako i "snažnog rasta".
Prema Obaminim rečima, on i Oland su se "složili da se tu radi o pitanju od izuzetnog značaja, ne samo za narode Evrope već i za svetsku ekonomiju".
Kada se Obama u Kemp Dejvidu pozdravio sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, zagovornicom mera štednje u Evropi, i pitao je kako je, Merkelova je, s obzirom na otpor prema tim merama, samo slegnula ramenima. "Pa, Vi i imate o čemu da razmišljate", rekao je Obama na to.
Pored mera štednje i podsticanja privrednog rasta, među centralnim temama je sudbina Grčke, koja se među zemljama evrozone suočava sa najakutnijom finansijskom krizom, i 17. juna će imati nove parlamentarne izbore, jer se nije mogla sastaviti vlada koja bi nastavila da pruža podršku već usvojenim merama štednje.
Zbog toga se postavilo pitanje da li će Grčka odustati od evra kako bi izbegla primenu mera štednje, na kojima insistiraju međunarodni kreditori u zamenu za obilnu finansijsku pomoć.
Oland je posle sastanka sa Obamom u Beloj kući izjavio da SAD i Francuska dele isto mišljenje - "činjenicu da Grčka mora da ostane u evrozoni" i da svi moraju da učine sve što mogu u tom pravcu. Oland, prvi socijalistički predsednik Francuske od 1995. godine, zastupa povećanje potrošnje kako bi se pokrenule ekonomije u krizi - za razliku od svog prethodnika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy), koji je zajedno sa Angelom Merkel zastupao stroge mere štednje kao odgovor na fiskalne probleme na Starom kontinentu.
Među temama u Kemp Dejvidu je i svetska energetika, u situaciji kada su Iranu, zbog njegovog nuklearnog programa, uvedene sankcije na izvoz nafte.