ZAGREB - Zvanični Zagreb je potvrdio da je Evropska komisija presudila po pitanju izmenjenog hrvatskog zakona o konverziji kredita uzetih u švajcarskim francima u evre, zbog kojeg bi se Hrvatska, ako se nešto ne promeni, mogla naći na Sudu EU.
Šta će biti naredni koraci nije poznato i o njima će, kako je saopšteno iz vlade, javnost biti naknadno obaveštena.Evropska komisija, naime, smatra da je primenom pomenutog izmenjenog zakona prekršano pravo Evropske unije i da je sav teret kredita prebačen na banke, a da je njegova retroaktivna primena za sva fizička lica ugrozila pravnu sigurnost zemlje.
Iz vlade Hrvatske, najmlađe članice EU, saopšteno je da je iz Brisela o tome dobijeno pisano upozorenje, kao i da će hrvatska vlada koja je u tehničkom mandatu učiniti sve da spreči moguće posledice u skladu sa ustavnim ovlašćenjima.Uoči prošlih parlamentarnih izbora, bivša hrvatska vlada je pod pritiskom građanskih protesta, uprkos tadašnjem upozorenjim Brisela, usvojila izmene i dopune Zakona o potrošačkim kreditima kojim je omogućeno da svi građani zaduženi u švajcarskim francima kredite mogu konvertovati u evre.Kao i Srbija u to vreme, hrvatska tadašnja vlast je bila pod velikim pritiskom građana zaduženim u švajcarcima da im se pomogne nakon naglog skoka švajcarske valute.
Problem je, međuitm, u tome što su pomenutim zakonom svi dužnici, osim pravnih lica, retroaktivno stekli pravo na zamenu kredita iz švajcaraca u evre po tekućem kursu bez obzira na njihovu sposobnosti za otplatu kredita, upozoravaju iz EK.Time su troškovi konverzije gotovo potpuno pali na leđa poverilaca i sve izlazi van onoga što je potrebno i srazmerno preduzeti u cilju zaštite siromašnih dužnika, te time izbegla kriza potrošačkih kredita upozorila je portparolka EK za finansijske usluge Vanesa Mok.Osim toga, objasnila je ona za hrvatske medije, retroaktivna primena zakona ugrožava načelo pravne sigurnosti, što može potkopati poverenje investitora u hrvatsku ekonomiju.
Istakla je da Komisija smatra da je potrebno "postići ravnotežzu između interesa potrošača i potrebe čuvanja jedinstvenog tržišta kapitala i njegovog pravnog okvira."Nadamo se da će Hrvatska pronaći razumno rešenje. To je važno i u intresu svih potrošača i investitora, rekla je Mok, prenelo je hrvatski Večernji list.Obelodanjeno je da je EK pismo upozorenja Hrvatskoj uputila još 16. juna.Mok je objasnila da se zna da krediti u stranim valutama, poput onih u švajcarskim francima, mogu postati problem kada dužnici ne mogu da se zaštite od iznenadnih promena kursa, te da EK podržava potrebu da se građanima pomogne u tim teškim okolnostima, ali ističe i da je potrebno postići ravnotežu.Pismo s formalnim upozorenjem prvi je korak koji Komisija pokreće protiv zemlje članice kada smatra da je prekršeno evropsko pravo.
Ako zemlja ne odgovori na to pismo ili u svom odgovoru ne pruži zadovoljavajuće objašnjenje, Komisija će, kako je predviđeno preduzeti drugi korak i uputiti Zagrebu obrazloženo mišljenje, a ako se ni tada ništa ne promeni, Komisija se može obratiti Sudu EU.Inače, Hrvatska je zakon o potrošačkim kreditima izmenila uprkos upozorenjima koja su tada stizal iz EU.Komesar za finansije Džonatan Hil kritikovao je nedavno sporni hrvatski zakon o konverziji i zapretio da će Komisija vrlo brzo tuiti Hrvatsku Sudu Europske unije ako nova vlada ne pronađe izbalansiranije reenje koje ne bi sav teret konverzije ostavilo na bankama.Hil je upozorio da sav trošak konverzije, koji po njegovom shvatanju iznosi oko milijardu evra, pada na banke, ne uzimajući u obzir različite okolnosti u kojima se nalaze dunici.
On je napomenuo i da se bivša hrvatska vlada nije konsultovala sa EK pre nego je zakon usvojen u Saboru što, potvrdio je, nije ni bila dužna da uradi.Međutim, on je izneo rezultate prve analize koji pokazuju da je, kako je rekao, jasno da zaštita dužnika s ciljem da se izbegne dužnička kriza može opravdati restrikcije slobode kretanja kapitala, te dodao: Ali, po našem mišljenju, dopuštanje dužnicima da obave konverziju iz švajcarskih franaka u evre po veštački niskom kursu i prebacivanju troškova gotovo isključivo na kreditore nadilaze ono što je potrebno za izbegavanje krize i zaštitu tih dužnika.