Ovaj iskreni preminuli 65-godišnjak iz Nemačke napisao je sopstvenu umrlicu i njegova iskrenost nasmejala je mnoge čitaoce lokalnih novina.
Umrlicu prenosimo u celosti:
"Ja,
Hubert Martini(otvoren, iskren i prek)
Rođen 3.11. 1951. u TrieruUmro 24.6. 2016. u Trieru
Ovim se ispisujem iz života.
Imao sam dobar život, ali je bio prepun bolesti. Nažalost poslednja je bila nepobediva. Uspeo sam da upoznam i volim divnu ženu, sa kojim imam dobrog sina, i dobio sam na poklon dva divna unuka.
Zapravo, imao sam nameru da provedem više vremena sa Hiltrudom, ali to se nije desilo. Uprkos svemu, bio je to dobar život. Želeo bih da se zahvalim nekolicini prijatelja koji su uvek bili tu za mene u različitim stadijumima mog života. Sada ćete stajati uz Hiltrud i Dirka. Posebno hvala Birgitu i Hansu, Evi i svima koji ovde nisu pomenuti imenom, ali znaju da su mi značili. Mnogi nisu.
Hvala i mom turskom prijatelju Mustafi - uvid u njegovu porodičnu kulturu nije uvek bio bezbolan za mene. Ali bio je iskren sa mnom. Otvorenost i iskrenost su mi jako bitna stvar. Povredio sam neke ljude sa tim - as to je bila dobra stvar.
Još jedna poslednja stvar: Bio sam ubeđeni ateista i ostao sam takav!
Na oproštajnoj ceremoniji koja će biti u Subotu, 2. jula, 2016. godine u 11 sati na groblju Ruheforst, neću odelo za sahranu, ne želim krst ili bilo kakve religijske simbole. Ako donesete cveće, samo žute i narandžaste ljiljane koji nemaju čudan miris.
Zabranjujem da dođe bilo koje od petoro dece mojih roditelja, njihovi roditelji. Niste pozvani!"
Otvorena, iskrena i ne baš puna oprosta umrlica ovog pokojnika je sve rešila do samog kraja, zaista jako uvrnuto.
(Hefty)