Već dan posle neuspelog puča u Turskoj čula su se nagađanja da je predsednik Redžep Tajip Erdogan sam inscenirao isti kako bi se dokopao još više vlasti, a povećao svoju moć.
U velikoj analizi Independenta navodi se kako bi Erdogan mogao da iskoristi neuspeli udar za potpunu islamizaciju zemlje.
Nekada sekularna zemlja tako bi mogla u potpunosti da skrene na put islamizacije, analizira Independent. Mnoštvo na ulicama turskih gradova već danima poziva na smaknuće svih onih koji su bili uključeni u neuspeli vojni udar.
Erdogan isti koristi kao opravdanje za čistku državnih institucija i vojske koja mu nije bila sasvim odana, a ujedno sebi otvara vrata za uspostavu neograničene predsedničke moći. Istovremeno, tursko društvo približava se stepenu isamiizacije na kakvom nije bio još od pada Otomanskog carstva.
Juče je s položaja smaknuo čak osam hiljada policajaca, tridesetak guvernera i 52 visokorangirana zvaničnika. Prethodno je oko 70 admirala i generala, zajedno s tri hiljade vojnika i 2.700 sudija smaknuto s položaja ili pritvoreno posle neuspelog vojnog udara u noći s petka na subotu.
Istog dana su se na ulicama okupila gomila koja podržava turskog predsednika, dok su ekstremisti vikali "Alahu Akbar". Na trgu Taksim u Istanbulu preko velikog razglasa su se čitali odlomci iz Kurana.
85 hiljada džamija širom Turske igrale su taj dan važnu ulogu u mobilizaciji ljudi za proteste u satima koji su usledili posle pokušaja državnog udara. Na primer, Gezi park u Istanbulu, koji je pre tri godine bio poprište protesta sekularista i liberalaca, taj dan bio je prepun ljudi odanih Erdoganu.
Rastuće islamističko raspoloženje već utiče na mnoge društvene norme u Istanbulu. Selin Derja, 26-godišnjakinja koji radi za jednu istanbulsku hed hanting kompaniju kaže da je posle ovih događaja strah da izađe na ulicu.
"Bojim se da izađem napolje u haljini da neki zadrti ljudi ne bi možda pomislili kako je preuska ili prekratka", rekla je devojka.
Program Erdoganove Stranke pravde i razvoja (AKP), koja je došla na vlast 2002. godine, bio je okrenut protiv sekularnog društva koje je stvorio Mustafa Kemal Ataturk, utemeljitelj moderne turske republike još 1923. godine.
Kako je Erdogan jačao, tako su svetovne institucije gubile moć. Ojačan je uticaj islamizacije u obrazovnom sistemu i društvenom ponašanju. Erdogan je jednom prilikom rekao i kako želi da vidi rast verske generacije, koja će zamieniti dugogodišnju prevlast sekularista u Turskoj.
Spoljna politika Erdogana do Arapskog proleća 2011. sastojala se u podršci većinski sunitskom ustanku u Siriji, u savezu sa Saudijskom Arabijom i Katarom. Ipak, njegov trud da svrgne sirijskog predsednika Bašara al Asada nije se isplatio. Ta politika uključuje i toleranciju naspram ekstremnih islamističkih grupa poput Islamske države, Al Nusre i drugih, kojima je omogućena mreža podrške unutar Turske.
Vojni udar odgovara Erdoganu
Independent piše kako će propali vojni udar Erdoganu omogućiti da uspostavi predsednički sistem utemeljen na islamskim vrednostima. Pritom neće doživeti previše otpora, budući da ljudi ne žele da imaju metu na čelu, kao simpatizeri pučista.
U situaciji u kojoj je izašao kao pobednik, Erdoganu će biti lakše da uspostavi predsedništvo sa svom moći u njegovim rukama. Iako su Turci duboko podeljeni na Erdoganove pristalice i protivnike, malo njih želi da vidi na vlasti vojnu huntu.
"On je proširio svoju političku bazu ojačavši podršku nacionalista kada je posle opšth izbora prošle godin napustio mirovni proces s Kurdima, tako da sada uživa još veću podršku", rekao je jedan tamošnji politički komentator.
(Index/ Independent)