LONDON - Čudo.
- Poslednji put sam video svoju ženu Sašu pre šest godina, kad me je odvezla na železničku stanicu. Na zadnjem sedištu sedeo je naš sin Lio, tada četvorogodišnjak. Sećam se da sam mu, iz nepoznatih razloga, kad sam izlazio iz kola, pored uobičajenog pozdrava rekao i: „Zapamti, uvek ću biti sa tobom“. Sledeće čega se sećam je da me policija vozi na mesto gde je moja supruga poginula u udesu, a moj sin zadobio stravične povrede - priseća se Britanac Martin Spineli.
Njegov sin je nakon tragedije prevezen u bolnicu.
- Imao je ogromnu ranu na vrhu glave, a svuda oko njega bile su mašine i kablovi, a onda ugledao i njegove gotovo smrvljene noge. Morao sam da se saberem, pa sam rekao sebi da je to moj sin i da će biti u redu - kaže Liov otac.
Međutim, prognoze lekara bile su veoma loše.
- Doktorka mi je rekla da Lio ima ozbiljnu frakturu lobanje i da je došlo do krvarenja u mozgu, zbog čega su mu male šanse da preživi. Ukoliko se to i dogodi, mogao bi do kraja života da ostane u komi, ili da ostane paralizovan, bez mogućnosti da hoda i govori. U najboljem slučaju, ostao bi mentalno zaostao - objašnjava Martin.
Kada je to čuo, osetio je kao da mu se čitav svet srušio, ali nije želeo da poveruje u prognoze. Svaki dan je porodica bila pored Lija, pričali mu i puštali mu omiljenu muziku. Samo 15 dana nakon nesreće, dečak je počeo da reaguje na zvuke, otvarao oči, pomerao ruke, a ubrzo je sam prao zube i umivao se. Posle 20 dana počeo je i da govori.
- Strašan trenutak je bio kada sam morao da kažem Liu da majka više nije s nama. Ali on je sada zdrav dečak i preživeo je nezamislivo. Mislim da ga je neko čudo i naša vera spasla - rekao je srećni otac.