Nova igrica za mobilne telefone Pokemon Go je preko noći postala senzacija u Americi kada je tokom proteklog vikenda skočila na vrh liste Apple aplikacija. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ova vrsta virtulene stvarnosti lako može da pređe u zavisnost.
Pokemon Go je zaludela svet jer je omogućila korisnicima da u realnom životu istražuju okolinu i na određenim lokacijama uhvate virtuelno stvorenje iz igre. Međutim, dok koristiš taktiku “moraš sakupiti sve” da bi bio “najveći kao niko do sad” rupe na putevima, saobraćaj i ostale prepreke koje bi inače videli - ne nestaju. Takođe, granica između stvarnog i virtuelnog sveta nestaje a to donosi mnoge probleme.
Povodom globalnog fenomena, nekoliko reči rekao je psihijatar Ivicom Mladenovićem:
On navodi da igranje video igrica šest do osam sati nedeljno ne predstavlja problem, ali da zavisnost može lako da nastane. Problem je što ta vrsta zavisnosti još uvek nije klasifikovana kao bolest.
"Mi smo u velikom problemu. Mene lično nedeljno bar jedan do dva roditelja zovu zbog problema koje ima njihovo dete sa internetom ili sa video igrama. A mi nemamo mogućnost da direktno pomognemo, jer to nije zavisnost, znači ne možemo da ga lečimo od nečega što nije formalno zavisnost."
Japanski proizvođač video igrica Nintendo je pretekao kompaniju Soniju po tržišnoj kapitalizaciji, pošto je vrednost njegovih akcija više nego duplirana nakon lansiranja popularne igrice Pokemon Go.
Lažna stvarnost je zasnovana na visokoj tehnologiji, informacijama i što je najgore na mašti i onda kad spojite te tri stvari to ima jako veliki adiktivni potencijal. Adiktivni potencijal je mogućnost da nešto dovede do zavisnosti. To je nivo adiktivnog potencijala heroina ili met kristala najnovijih sintetisanih amfetamina.
Stručnjak za internet i društvene mreže Istok Pavlović smatra da ova vrsta virtuelne realnosti ima i svoje prednosti i da se neće stati samo na igrici Pokemoni.
"Dobra stvar Pokemona je sto on tera ljude da šetaju. Mislim da je budućnost baš ove vrste projekata koje spajaju stvaran život i pokret sa nekom tehnologijom, a ne onaj čist VR, koji te osuđuje da sediš".
(B92)