Najbolji srpski fudbalski sudija Milorad Mažić, bio je sa svojim asistentima Milovanom Ristićem i Daliborom Đurđevićem, Danilom Grujićem, Nenadom Đokićem i rezernim sudijom Nemanjom Petrovićem, jedini predstavnik naše zemlje na nedavnom kontinentalnom šampionatu u Francuskoj.
To, kao i činjenica da se, osim u izveštajima sa mečeva na kojima arbitrira, retko pojavljuje u javnosti, bio je povod za razgovor u kojem Mažić (koji je pristao posle samo jedne SMS poruke), priča o karijeri fudbalera, zvezdama kojima je sudio, odnosom sa kolegama, nekim detaljima iz privatnog života.
Vaša fudbalska karijera je prekinuta zbog povrede i pet operacija kolena, ali kažu da se u stilu suđenja vidi da ste bili fudbaler. Koliko Vam to danas pomaže?
"Istina je da sam do 20. godine igrao fudbal i usled teške povrede i pet operacija bio sam prinuđen da napustim nešto što sam najviše voleo. Posvetio sam se potom sudijskom zanatu i trudio se maksimalno da napredujem. Činjenica da sam pretodno pravio karijeru u kopačkama, kao fudbaler, može da bude samo polazna osnova u građenju moje biografije fudbalskog sudije. Nijedan posao ne dozvoljava konformizam, a profesionalni sport, po prirodi, iziskuje maksimalnu posvećenost. Otuda, je moja karijera fudbalera imala uticaja na posao kojim se danas bavim u lakšem razumevanju fudbala“.
Koliko je važna fizička sprema za sudiju? Da li redovno vežbate?
"Kvalitetna fizička priprema jedan je od krucijalni detalja za karijeru sudije. Zato su pripreme neobično važne. Redovno i svakodnevno treniram, vežbam mišiće i 'mozak'. To je jedan od detalja na kojima počiva karijera profesionalnog sudije".
Kada kažemo priprema arbitra za meč, Milorad Mažić pomisli na taktiku, pojedince, trenere...?
"Trudim se da proniknem u suštinu igre timova kojima sudim, trenera pred kojima vodim utakmicu, fudbalera na terenu... Utakmica je složen interakcijski konglomerat specifičnih aktera na terenu i oko njega, zato samo profesionalci sa vrhunskom pripremom, sigurni u sebe i svoje odluke, mogu da profesionalno odrade posao".
Sudije su često na udaru javnosti. Kako se boriti sa tim, posebno ovde pred "večiti derbi" koji je više od sporta?
"Navikao sam na kritike i pohvale kao sastavni deo posla. Trudim se da ostanem imun na njih i na sreću zahvaljujući mentalnoj snazi uspevam u tome. Tako posmatram i večiti derbi – imao sam zadovoljstvo da ih sudim čak 11. Praznik našeg fudbala, njegova priprema i odjeci, samo su očvrsnuli uverenje da u pohvalama čovek ne sme da poleti, niti da posle kritika njegova ličnost sme da ostane okrnjena. Naprotiv, to je samo razlog više da bude jači u susret narednim izazovima".
Koji meč posebno pamtite?
"Teško mi je da izdvojim jednu utakmicu. Sreća moja da sam ih u karijeri imao mnogo i da sve pamtim na poseban način".
Da li ste imali prilike da upoznate neke od najboljih fudbalera danas i ko je ostavio najjači utisak?
"Imao sam zadovoljstvo da sudim svim zvezdama savremenog svetskog fudbala. O njima globalna javnost, zahvaljujući fudbalu kao fenomenu modernog društva, zna gotovo sve. Izdvojio bih, ipak, jednog čoveka – Serhija Ramosa. U timu sastavljenom od velikih zvezda, njegova liderska uloga je fantastična. Lider kakav se retko sreće!"
Ima fudbalera, koji Vam se kao Zlatan Ibrahimović, namerno obraćaju na jeziku koji najbolje razumete Vi i Vaš tim. Na to je verovatno teško ne odgovoriti?
"Takozvani slučaj sa Zlatanom Ibrahimovićem totalno je predimenzioniran u našoj javnosti. Reč je o sastavnim delovima borbe na terenu. Svi smo mi pod velikim pritiskom, pa na različite načine ispunjavamo emocije. I naravno da je lakše sporazumeti sa na maternjem, nego na stranom jeziku. Ibrahimović je sve reči izgovorio sebi u bradu i nijednim detaljom nije iskočio iz konteksa duha pravila fudbalske igre. Niko to na terenu nije primetio, a takve igrače uvek prati po nekoliko kamera na terenu za igru i eto supstrata za priču, ali i to je draž fudbala".
Negde pominjete da po reakciji igrača znate kada ste i da li ste pogrešili. Kako reagujete kada znate da niste bili u pravu, jer ljudski je pogrešiti?
"Uvek sam fokusiran na ono što tek treba da se desi na samoj utakmici. Analiza sledi posle meča".
Kako se kada zbog fudbala ne uvažite sugestiju pomoćnika, štiteći u tom trenutku i sebe i njega, na neki način čuvajući autoritet tima hrabrite?
"Sudijski tim je na prvom mestu. Naš zajednički zadatak je da utakmicu odsudimo na najbolji način pravovremenim odlukama. Imam maksimalno poverenje u članove mog tima i zajedno se trudimo da izgradimo autoritet ljudi od poverenja".
Vaši pomoćnici Dalibor Đurđević i Milovan Ristić sa Vama komuniciraju tokom meča, govorom, ali negde se čini da je osnovna stvar, kao i kod igrača, govor očiju?
"Odlično se razumem sa mojim mahačima. Sa njima sam, prošle sezone, proveo više vremena nego sa članovima moje porodice i jasno vam je da naša komunikacija mora da bude na maksimalnom nivou. Automatski, sredstva sporazumevanja moraju da budu – nepogrešiva".
Postojeli sujeta i ljubomora u sudijskom poslu?
"Ne verujem da je sujeta u našem poslu veća nego u drugim profesijama. Čini mi se da pre zavisi od ličnosti nego od posla kojim se bavite. Lično, sujeta s moje strane ne postoji".
Da li se družite sa kolegama van terena?
"Družim se koliko mi vreme i obaveze dozvoljavaju. Logično, navjiše sa mojim najbližim saradnicima – Milovanom Ristićem i Daliborom Đurđevićem".
Na kom je nivou suđenje u našoj zemlji u odnosu na ostale koje su bile učesnice EP?
"Trudili smo se da ostavimo utisak zemlje u kojoj je suđenje na visokom nivou. Naš zadatak je bio znatno složeniji, jer Srbija nije učestvovala na EP".
S obzirom na to da, u saradnji sa FSS, učestvujete u školovanju mladih sudija da li u nekima od njih vidite naslednike?
"Raduje me da u našoj zemlji ima mnogo talelntovanih sudija. Nekorektno je da izdvajam pojedince, a bojim se da to ne bi bilo ni pedagoški. Pred njima su samo lepe karijere, a taj put sastavljen je od mnogo izazova i prepreka"...
Da li postoji neko takmičenje na kom bi voleli da sudite?
"Imao sam sreću da sudim skoro sva moguća takmičenja. Voleo bih, u dubini duše, da se sa pištaljkom nađem na Kupu konferederacija".
Pratite li ostale sportove?
"Kao čovek fudbala, rado pratim i sve ostale sportove. Uživam u njima, pogotovo kad je na terenu moja Srbija. Navijam od srca za našu reprezentaciju i sa posebnom pažnjom pratim učešća naših reprezentativaca pod državnom zastavom, nezavisno da li je reč o ekipnom, ili pojedinačnom takmičenju".
Radite u mesnoj industriji. Kako uspevate da uskladite suđenje sa poslom?
"Obavljam posao regionalnog direktora kompanije Zlatiborac. Tokom deset godina rastao sam zajedno sa firmom, naša veza je postala neraskidiva i pomalo neobjašnjiva. Suštinski, nigde ne bih imao sličnu podršku od one kakvu imam u toj kompaniji. Ponosan sam što sam dobio takvo mesto u velikom sistemu i trudim se da opravdam poverenje vlasnika firme".
Bili ste u mnogo zemalja sveta, ali putovanje za Katar je posebno bilo zanimljivo. Danas je verovatno o tome lakše pričati?
"Priznajem da mnoge zemlje nisam uspeo ni da upoznam, zbog zgusnutog ritma pred utakmicu i brzog povratka u Srbiju. Posao je, ipak, na prvom mestu. Pozivi iz Katara imaju specifičnu težinu za mene i saradnike. Trudimo se da uvek pozitivno odgovorimo na molbe da sudimo tamošnje utakmice, delom i zbog prijatelskih veza sa ljudima iz tog dela sveta. Glavni grad Doha je mesto za razgledanje i uživanje. Lepota na sve strane"...
Bili ste u najužem izboru za glavnog sudiju finala Evropskog prvenstva u Francuskoj, ostaje li žal što niste izabrani?
"Ostavio sam i to iskustvo iza mene. Kao čovek od aktuelnog trenutka, nikad ne razmišljam o prošlosti. Trudim se da me samo ti događaji ojačaju, pa u tom kontekstu razmišljam o tek završenom EP i činjenici da je moj tim bio među tri u najužoj konkurenciji za finale, a ipak nije dobio priliku da ga sudi. Ima vremena, najbitnije da smo i na evropskom takmičenju ostavili pozitivan utisak, napravili još jedan iskorak napred... Radimo još jače i bolje, sa snagom učešća na velikom takmičenju u Francuskoj".
Knjiga za beg od pištaljke
Ima li Milorad Mažić, neki hobi, poseban način za beg od suđenja?
"Ima i to u čitanju. Pokušavam na sve načine da se relaksiram, a uz pomoć knjige sve mi ide lakše. Posebna grana koju izučevam je psihologija. Sjajna stvar, melem za moju dušu, posle iscrpnog svakodnevnog ritma".
Ritual je za nesigurne
Imate li neke rituale pred utakmicu?
"Ne, šta je to? Rituala upražnjavaju ljudi potpuno nesigurni u sebe. Ne verujem u te paganske običaje. Uoči meča, trudim se da koncentarciju podignem na maksimalni novo, imam za to posebne vežbe. To je moj jedini ritual pre prvog zvižduka".