Prošlog meseca malo ko je očekivao da će Britanci reći zbogom Evropskoj uniji. Pa ipak se dogodilo, iako će taj razvod trajati najmanje dve godine.
Podstaknut nedavnim izjavama Donalda Trampa i razvojem događaja u Turskoj nakon neuspelog vojnog puča novinar CNN Rajan Braun napisao je članak u kojem analizira mogućnost i da NATO zadesi potres s kakvim je Evropa suočena britanskim odlaskom.
Trampova izjava
Pre nekoliko dana je Tramp, republikanski kandidat za predsednika SAD izazvao lavinu reakcija sa obe strane Atlantika izjavom da pod njegovim vođstvom SAD neće automatski braniti neku drugu članicu NATO pakta ako bude napadnuta, što bi trebalo biti osnovna obaveza svake članice najvećeg i najmoćnijeg vojnog saveza na svetu.
Kada su Trampa upitali bi li branio državu članicu NATO ako je napadne Rusija, on je odvratio "ako su ispunili svoje obveze prema nama, onda da".
Od Trampovih su se izjava odmah ogradili visoki republikanski i demokratski funkcioneri pa je između ostalog i uticajni republikanski senator Mič Mekkonel kazao da se "ne slaže s Trampovim izjavama i da će SAD svakako braniti bilo koju članicu NATO pakta ako je neko napadne". Još je direktniji bio bivši admiral Džejsm Stavridis koji je Trampove izjave nazvao destabilizirajućima.
"One stvaraju duboku nesigurnost kod naših saveznika i daju Putinu veliki povod za veselje - kazao je admiral u tekstu za Foren Polisi.
Čak je i Trampov izbor za potpredsednika Majk Penc oprezno rekao da će SAD ispuniti svoje obveze iz osnivačkog ugovora Pakta.
Ali, izjava je svejedno uzrujala neke od zemalja članica, pogotovo tri baltičke države koje se najviše osećaju izloženima mogućoj ruskoj pretnji. Nije se jednom dogodilo da su ruski avioni leteli na ivici njihovog vazdušnog prostora ove godine, a dušu im nije olakšala ni velika vojna vežba početkom ove godine kojom su Rusi navodno simulirali kopneni napad na "severoistočni krak" NATO pakta.
Političari u tim državama odmah su naglasili da ispunjavaju svoje obveze prema paktu, među kojima je najvažnija potrošnja na odbranu, koja bi trebala iznositi najmanje 2 odsto državnog budžeta. Predsednik Estonije to je napisao i na svojem Tviter profilu i dodao da se građani njegove države zaista osećaju kao da su pod pretnjom.
U svakom slučaju, NATO od ove godine na svoje istočne granice razmešta veći broj vojnika i različitog oružja i sasvim je sigurno da i unutar saveza niko ne uzima potencijalnu pretnju od strane Rusije zdravo za gotovo. Pa ipak, činjenica je da Amerikanci daleko najviše doprinose savezu i da su godinama kritikovali evropske države da ne troše dovoljno na odbranu - Trump je tek prvi koji je implicirao da bi to moglo imati snažnih posledica po NATO.
Trampovu izjavu treba posmatrati ponajviše u kontekstu izborne kampanje u kojoj je republikanski kandidat stavio snažan naglasak na kritiku svih mogućih međunarodnih ugovora o trgovini pa je ovo tek produžena "provala" na istom nivou, iako vrlo verovatno neuspela. Naime, čak 77 odsto Amerikanaca smatra da je NATO pakt dobar za njihovu državu.
Turska
Drugi, potencijalno veći problem za NATO je status Turske. Nakon neuspelog vojnog puča (ili uspele podvale Erdogana, kako spekulišu teoretičari zavere, ali i ne samo oni), turski je predsednik krenuo u masovne čistke kadrova navodno povezanih s pučem.
Više desetina hiljada ljudi po različitim sektorima, od vojske i policije, preko sudstva pa do obrazovanja, je pritvoreno, otpušteno ili suspendovano. Erdogan je proglasio vanredno stanje i državom neometano vlada dekretima, što je zabrinulo mnoge visoke političare iz država NATO pakta.
Tako je američki državni sekretar Džon Keri naznačio da SAD i druge članice pakta pomno prate događanja u Turskoj.
"NATO ima obavezu u odnosu na demokratiju i NATO će vrlo pažljivo razmotriti šta se događa. Mnogo ljudi je uhapšeno i to vrlo brzo", rekao je Keri.
Kad tome dodamo i sve bolje odnose Erdogana sa Putinom, kojem se pokorno izvinio zbog rušenja ruskog bombardera prošle godine (i pritom krivicu svalio na pilota, po novome pristalicu puča), jasno je da su u savezu barem malo sumnjičavi prema Turskoj.
Treba ipak podsetiti da su Portugal i Grčka (a i sama Turska, u više navrata) imale vojnu vlast na čelu države kao članice NATO pa ih to ipak nije koštalo isključenja, već im je samo bilo uskrćeno učestvovanje u birokratskim strukturama saveza.
Nadalje, sve i da neku državu želite da izbacite iz saveza, za to naprosto nije predviđen nikakav mehanizam.
Stoga, Braun zaključuje da NATO ipak neće iskusiti potres kakav je zatresao EU. U Belu kuću će ionako najverojatnije, tvrdi on, ući Hilari Klinton, velika pobornica pakta poznata po agresivnijem stavu u spoljnoj politici, a sve i da uđe Tramp malo ko veruje da njegove izjave služe ičem drugom osim dizanju vlastite popularnosti.
Plus, niko od američke političke i vojne elite ne želi napolje iz saveza.
Što se Turske pak tiče, reč je o drugoj najvećoj vojsci NATO pakta koja je itekako bitan faktor na Bliskom istoku. Tako da će NATO i tu još jednom zažmuriti kad je u pitanju demokratija i njeno sprovođenje.
(Jutarnji)