BEOGRAD - U samom centru Beograda, u krugu od svega stotinu metara pronašli smo četiri second hand prodavnice. U našoj prestonici tih radnji zvanično ima 119, nezvanično kažu, mnogo više.
Jedna od mušterija priseća se da je najjeftiniju polovnu stvar platila svega sto, a kožnu jaknu i za 1.000 dinara. Zbog minimalnih cena, mnogi kupovinu u trgovinama ovog tipa povezuju sa najnižim slojevima društva. Da li je to zaista tako govori vlasnik jednog “second hand-a” na Voždovcu:
"Ovde kupuju pretežno ljudi koji imaju novca. Siromašni i ne ulaze. Očigledno ne znaju šta ovde mogu da nađu. Obrazovan čovek zna da je kupio originalnu Bossovu košulju za 500 dinara. I on zna šta je kupio. Ovaj drugi to ne zna", kaže vlasnik i dodaje da “second hand” prodavnice uglavnom posećuju lekari, advokati, profesori, umetnici, studenti, kostimografi, novinari ali i estradne ličnosti.
Stranci i poznati česte mušterije
"To znači kvalitet i marka. Ovde možete naći stvari koje su još uvek sa etiketom, ali i dobro očuvane nošene stvari. Provlače se marke i brendovi kao što su: Zara, H&M, Nike, Hugo Boss, Benetton, E Spirit, Versace, Calvin Klein….
Bolje novo kod Kineza nego polovno
Međutim, nisu svi pozitivnog mišljenja o ovoj vrsti kupovine. Aleksandar K. (student) kaže da nikada nije ulazio u ove prodavnice.
"Nikada nisam kupovao polovnu garderobu. Jednostavno ne možeš da znaš ko je nosio to pre tebe. Zamisli nosiš odelo nekog mrtvaca. Ko zna kroz koliko magacina je ta roba prošla, a ne može sve ni da se opere. Stalno imaš osećaj onda da nosiš nešto što je tuđe. Nova garderoba je nova garderoba, makar je kupio kod Kineza."
Strah od siromaštva
Svi prodavci polovne odeće kažu da uvek postoje ljudi koji imaju odbojnost prema takvom šopingu iz različitih razloga. Oni su saglasni da je uzrok tome nedovoljna informisanost o proizvodima. Jedna od njih tu pojavu karakteriše kao “balkanizam”.
"Onaj ide da kupi novu stvar pa makar je dva puta obukao i bacio, ali neće sebi da dopusti da kupi polovnu stvar. Tu je taj strah samo da siromaštvo ne izađe na videlo."
Kriju gde kupuju
"Svi vole da udju u prodavnicu i kupe sebi neku stvar”, kaže gospođa iz prodavnice na Autokomandi i dodaje da mnogi danas nisu u mogućnosti da pazare u velikim tržnim centrima.
"Ljudi stegnu srce i dodju ovde. Zažmure samo dok izadju iz prodavnice. Posle opet svi srećni i zadovoljni. Čak i ne kažu gde su kupili odeću."
Sa brendovima ovi prodavci nikada nisu imali problema, ali kažu, etikete “jačih” marki ipak moraju da se iseku. Pa eto, ako ste nekada kupili u second hand shopu” možda ni sami ne znate da ste obukli Armanijevu haljinu ili odelo.
(Nedeljnik)