Dok mediji na sva zvona objavljuju da je Hilari Klinton postala prva žena kandidat za predsednika SAD, AP piše da je ona prva žena iza koje stoji velika stranka.
Kako navodi američka agencija Asošiejted pres Klintonova nije jedini ženski kandidat za Belu kuću u istoriji SAD.
Nijedna žena do sada nije bila ovoliko blizu pobedi na predsedničkim izborima kao što je to sada Hilari Klinton, koja je sinoć na konvenciji demokrata u Filadelfiji prihvatila nominaciju, mada istoričari navode da se u istoriji SAD za predsednika kandidovalo više od 200 žena.
Lista dosadašnjih ženskih predsedničkih kandidata obuhvata nominovane kandidatkinje mnogih malih partija i kandidatkinje koje su ušle u predsedničku trku pre nego što su žene stekle pravo glasa 1920.
Na toj listi su se, među poslednjima, našla imena kao što su Džil Stejn, ovogodišnja kandidatkinja Zelene stranke koja se kandidovala i 2012. godine, ili ime Širli Čisholm, prve crne članice Kongresa, kojoj je poverena demokratska predsednička nominacija 1972.
Tu je i Mišel Bakman, kandidatkinja za republikansku nominaciju 2012. koja je u to vreme bila u sastavu Kongresa, i bivša senatorka Kerol Mozli Braun, koja se kandidovala za demokratsku predsedničku nominaciju 2004.
Kao prva žena koja je pokušala da dođe na čelo zemlje kao kandidatkinja jedne političke stranke, generalno se navodi Viktorija Vudhal, vatreni borac za prava žena.
Vudhal je svoju kandidaturu javno objavila 2. aprila 1870 u pismu "Njujork heraldu", a kako je zabeležio
"Smitsonijan magazin", u njemu je napisala da očekuje "više podsmeha nego entuzijazma", ali da "ono što danas možda izgleda aspurdno, sutra će dobiti ozbiljan smisao".
Ona je 1872. i dobila nominaciju Partije za jedna prava, ali ta stranka nije mogla da učestvuje u izbornom procesu ni u jednoj državi, tako da za Vudhal nema zabeleženih glasova.
Deceniju kasnije, još jedna zagovornica ženskih prava, Belva En Lokvud, dvaput se kandidovala sa nominacijom Nacionalne partije za jednaka prava - 1884. i 1888. godine.
AP podseća, takođe, da je u SAD odavno na snazi dvopartijski sistem, te da je poslednji put predsednički kandidat iz neke treće stranke ili sa nezavisnim statusom, koji je dobio jedan jedini glas Izbornog koledža, bio Džordž Volas 1968.
Za predsednika SAD se odavno biraju kandidati iz redova Demokratske stranke ili Republikanske partije, a sada je prvi put jedna od te dve velike stranke nominovala ženu za svog kandidata, zaključuje američka agencija, uz ocenu da bi se Viktorija Vudhal i Belva En Lokvud svakako složile da je reč o istorijskoj prilici.