Naš najbolji plivač opisuje kako provodi poslednje dane pred izazove u Riju, a posebno ističe da mu je dolazak verenice u Brazil dao dodatnu snagu i energiju
„Pozdrav svim čitaocima Kurira iz Uberlandije“, ovako je naš najbolji plivač Velimir Stjepanović počeo svoj novi blog za naš list. Velja će prvi od srpskih sportista nastupiti na Olimpijskim igrama, već prvog dana Igara, zbog čega će propustiti ceremoniju svečanog otvaranja.
- U Uberlandiji sam do 3. avgusta, kad se selim u Rio i, iskren da budem, jedva čekam da se pridružim svim našim sportistima u olimpijskom selu. Čuo sam da je bilo problema sa smeštajem, da je bilo nezadovoljnih, ali sam isto tako čuo i da je naša zgrada u redu. Iako to još uvek ne znam tačno, mislim da će mi cimer u sobi biti Čaba Silađi, s kojim odrađujem finiš priprema u Brazilu. Do sada nismo bili u prilici da delimo sobu na nekom takmičenju, ali smo odlični drugari i dobro se slažemo. Čaba je sjajan momak, uvek spreman za šalu - napisao je Stjepanović i nastavio:
Prvi startuje među Srbima
- Na ceremoniju otvaranja najverovatnije neću ići. S jedne strane mi je žao što propuštam taj događaj, ali s druge strane, nije realno da tamo budem jer me samo dan kasnije čeka početak takmičenja, za koje moram da budem maksimalno spreman i odmoran. Već 6. avgusta na programu su mi trke na 400 metara kraul. Na 200 metara plivam 7. avgusta, a 8. na red stiže disciplina 100 metara kraul.
Silno motivisan
Tog 5. avgusta uveče ću, dakle, ostati u sobi, obrijaću se i ići na spavanje. Takav je plan - u detalje otkriva svoj raspored naš najbolji plivač, koji u nastavku bloga ističe:
- Nezaobilazna tema u medijima, više nego među sportistima, jeste i virus zika. Verujte mi da ne razmišljam o tome uopšte, tek se setim toga kad me neko pita. Na primer, u celoj Uberlandiji za ovih 20 dana video sam svega četiri komarca. Biće to sve kako treba, ispoštovaćemo sva pravila i savete medicinske komisije Olimpijskog komiteta Srbije, i to je to - ne briga Velja, tim pre što mu se u Brazilu pridružila lepša polovina.
- U Uberlandiju je pre nekoliko dana stigla i moja verenica Džesika, koja prvobitno nije trebalo uopšte da dolazi u Brazil, ali, kako mi je rekla, jednostavno nije mogla da izdrži da ne bude uz mene u jednom od najvažnijih momenata u mojoj profesionalnoj karijeri. Njena podrška mi mnogo znači i daje mi dodatnu snagu. Dopao joj se klub u kom treniramo, kao i ambijent u Brazilu. Plivačima u klubu društvo pravi i cela mala kolonija majmuna, za koje su nam rekli da se zovu mikosi. Stvarno su slatki, a non-stop su gladni. Hranimo ih keksom, ali koliko god da im daš, oni bi još - kaže Stjepanović i zaključuje:
Koncentracija
- Poslednjih dana smo smanjili intenzitet treninga, ali to ne znači da smo manje fokusirani na plivanje. Baš suprotno. Koncentracija je usmerena isključivo na to da 100 odsto spreman krenem u Rio. Plivam dnevno od dva do četiri kilometra, a dosta radim na tehnici, na tih poslednjih 15 metara, na startu, na okretu i slično. Trener Kris Tajdi veoma mi pomaže i zaista se osećam odlično. Držite mi palčeve, trebaće mi mnogo sreće tokom Igara! Ali, sreća prati hrabre, zar ne?