Odbojkaška porodica Mitić jedina se u tom, poslednje dve decenije kod nas izuzetno popularnom sportu, može pohvaliti sa dve generacije olimpijaca.
Otac Miodrag bio je član reprezentacije Jugoslavije 1980. godine u Moskvi, a sin Mihajlo igrao je pre četiri godine u Londonu za nacionalni tim Srbije.
Obojica su u priči za naš serijal istakla da je učešće na najvećoj smotri svetskog sporta za njih pre svega ogromna čast, san, koji su ostvarili.
Mihajlo: "Kada neko kaže Olimpijske igre, to za mene predstavlja vrhunac karijere, najviši stepen, a mogu slobodno reći san svakog sportiste. Jedan od razloga zbog kojeg sam i počeo da se bavim odbojkom su Olimpijske igre. Kad malo bolje razmislim, nije bilo dana da ne pomislim na Igre."
Miodrag: "Najlepši i najznačajniji sportski događaj na svetu. Budi mi lepe uspomene iz mladosti i podseća me na to da sam, kao učesnik Igara, imao uspešnu sportsku karijeru."
Obojica ističu da su sa Igara poeneli lepe utiske, iako Mihajlo smatra da je organizacija u Londonu morala biti bolja.
Mihajlo: "Iskustva su najpozitivnija, osim recimo rezultata koji su realno bili loši. Nismo uspeli da se kvalifikujemo u četvrtfinale, a mislim da smo imali kvalitet. Velika razlika između Olimpijskih igara i, recimo, evropskog prvenstva, svetske lige, svetskog kupa... je ta što odbojka nije na prvom mestu,v eć je na nekom petnaestom. Zbog toga je organizacija lošija i na tim stvarima se dosta energije gubi, nastaje nervoza. Tu ko uspe da se sačuva, ostvariće dobar rezultat. Primera radi, možete igrati utakmicu u 10 ujutru, a može se desiti i u 23. A do hale treba dva sata autobusom, tamo treba biti najranije sat i po pre utakmice. Tako da se dosta energije i živaca potroši na te neke stvari."
Miodrag: "S obzirom na to da sam bio vrlo mlad kada sam bio učesnik OI, iskustva koja sam tamo stekao oblikovala su čitavu moju sportsku karijeru na najbolji mogući način. Tu prvenstveno mislim na činjenicu da sam imao priliku da igram protiv najboljih na svetu u tom trenutku."
Za Miodraga i Mihajla oplimpijsko selo je posebna priča.
Mihajlo: "Olimpijsko selo je mesto sa više od 10. 000 sportista, verovatno isto toliko volontera, ljudi iz obezbeđenja... Tako da se može reći da je to grad pun mladih ljudi. Atmosfera je jako lepa, dosta interesantnih stvari ima unutar sela (bazena, teretana, prostora za igru, restorana...) i što je jako lepo, sve je besplatno (smeh). Meni se jako svidelo, a opet je trebalo paziti koliko se vremena tamo provodi jer je ipak odbojka broj jedan, pa se treba posvetiti treninzima, odmoru, utakmicama... Kao što sam rekao, ko tu sačuva hladnu glavu, može osvojiti medalju.
Upoznao sam dosta naših sportista i to mi je najbitnije. Ostale poznate sportiste i nisam, a iskreno, nije mi ni malo žao. A što se tiće takmičenja, baš nas dvojica smo zajedno išli da gledamo vaterpolo, naši su igrali protiv domaćina. To je jedino što smo gledali, imali smo želju da gledamo još vaterpolo utakmica, rukomet, ali jednostavno je bilo skoro nemoguće dobiti karte, ili je bilo jako daleko, ili je bilo u vreme kada smo mi bili zauzeti."
Miodrag: "Olimpijsko selo je mesto u kome ste u svaom trenutku sretali najpoznatije svetske sportiste, sedeli za istim stolom u restoranu sa ljudima koje ste do tada mogli da vidite samo na TV i da uživate u svakom momentu provedenom tamo. Družili smo se sa svim našim sportistima, gledali košarku, rukomet.
U istoj zgradi sa nama su bili sportisti Kube, tako da smo upoznali sve njihove sportiste, a najviše se sećam njihovih odbojkašica, atletičara Huantorene, velikog boksera Teofila Stivensona i ostalih. U restoranu sam upoznao Nađu Komaneči i ostale gimnastičarke čuvene rumunske ekipe."
Na kraju Mitići su imali poruku za navijače srpskih sportista. Miodrag i za sportiste.
Mihajlo: "Za navijače imam poruku da prvenstveno budu jako zadovoljni jer je veliki broj naših sportista kvalifikovan na Olimpijske igre. Da navijaju za naše sportiste, da ih pozdržavaju, da prate svaki prenos ako je moguće, da ne komentarišu negativno na internet portalima ako sportisti ne ostvare uspeh. Jer neki sportisti to čitaju, pa loše utiče na njih. I da dočekaju svakog sportistu koji osvoji medalju jer nema lepše stvari nego kad osvojite medalju, a vidite koliko ljudi je uz vas i koliko je ljudi došlo da vas sačeka."
Miodrag: "Uživaj u svakom trenutku tamo i budi srećan što imaš priliku da budeš deo svega toga".