Tina Gorjanc je od sačuvanih vlasi kose preminulog modnog dizajnera Aleksandra Mekvina u laboratoriji uzgojila ćelije kože i od njih napravila jakne i torbe.
Proizvodi na sebi sadrže i tetovaže koje je dizajner imao, kao i njegove mladeže i sunčeve pege, a na suncu bi mogli i da potamne. Gorjanc kaže da je projekat podigao veliku prašinu u javnosti, ali iz pogrešnih razloga.
Tvrdi da ne želi da inicijativa bude poznata kao "jeziva modna kolekcija napravljena od kože poznate osobe", već da se iza svega kriju mnogo dublji razlozi.
"Zahvalna sam što neki mediji zaista nastoje da šire promovišu pitanje ovog projekta. Ali, sam tužna jer drugi mediji usmeravaju pažnju na proizvod i umanjuju njegov značaj predstavljajući ga kao dizajnersku kolekciju - rekla je Gorjanc.
Problem na koji Gorjanc želi da ukaže je nedostatak pravne regulacije kojom bi se zaštitio genetski materijal ljudi. Ova vrsta materijala trenutno nije pravno zaštićena i dosta materijala na kojima se vrši istraživanje potiče od živih osoba koje su prošle neku operaciju, a ostaci delova njihovih tela ostali kao vlasništvo bolnica. Gorjanc tvrdi da bolnice ove materijale prodaju bioinžinjerskim kompanijama koje ih koriste kao izvor matičnih ćelija. U pojedinim slučajevima ove kompanije rade s luksuznim brendovima pa se ćelije koriste za razne proizvode nad kojima vlasništvo onda ima kompanija.
Gorjanc kaže da je izabrala genetski materijal Aleksandra Mekvina jer je, između ostalog, želela da ukaže na to da je genetski materijal moguće ukrasti od bilo koga.
"Zbog nedostatka legislative na polju zaštite genetskog materijala, želela sam da pokažem da neko može da dobije biološki materijal iz izvora za koje biste mislili da su izuzetno zaštićeni. Mekvinove genetske informacije bile su zanimljive zato što je kreator preminuo, ima ogromno modno carstvo koje je zaštićeno autorskim pravima i ima rođake koji su nasledili njegovu imovinu. Ali, njegove genetske informacije još nisu dobro zaštićene", rekla je Gorjanc.
Čuveni modni dizajner Aleksandar Mekvin ubio se 2010. godine. Dizajnerkin projekat izazvao je dosta kontroverzi i pokrenuo polemiku u javnosti o etičnosti replikacije ljudskog genetskog materijala. Novinar Gardijana Džonatan Džouns je pravljenje torbi od ljudske kože nazvao "zločinom" i napravio paralelu sa serijskim ubicama koji su pravili trofeje od kože. Međutim, drugi smatraju da nošenje jedne ovakve torbe nije ništa manje etički ispravno od nošenja torbi od kože mrtvih životinja. Gorjanc se s njima slaže.
"Mislim da je ovaj proces zaista dobra alternativa sadašnjem pravljenju proizvoda od kože. Prvo što je etički ispravnije jer ne zahteva pokolj životinja, drugo jer nema nepotrebnih nusproizvoda i održiviji je u tom smislu, a treće jer može da se radi na zahtev i mogao bi delimično da reši problem nestanka resursa. Već postoje kompanije koje razvijaju takve materijale i verujem da je to jedna od potencijalnih alternativa za budućnost", rekla je Gorjanc.
Predsednica PETA, organizacije za zaštitu prava životinja, Ingrid Njukirk je rekla da joj se, ukoliko Gorjanc ima dozvolu da koristi kožu, to čini kao mnogo bolji način za pravljenje kože za modne proizvode od ubijanja drugih živih bića samo zato što o njihovoj patnji ne znamo ili ne želimo da znamo dovoljno.
"Zašto bi iko želeo da nosi ili koristiti kožu u 21. veku, kao svega lišeni pećinski čovek? To je misterija koja ukazuje na neznanje, aroganciju i nedostatak mašte. Ideja Tine Gorjanc bi barem kupovinu kože učinila etički ispravnom jer ne bi uključivala ubijanje", rekla je Njukirk i dodala da kao proizvode budućnosti vidi meso i kožu koji su uzgojeni u laboratoriji.
b92