Pre tačno 22 godine kolona od 250.000 Srba krenula je da beži iz Hrvatske spasavajući živu glavu. Neke od njih granate su zauvek prekinule u putu za boljim životom.
Treći dan nakon izvlačenja iz hrvatsko-muslimanskih ofanziva, srpske izbeglice iz Krajine odlučile su da predahnu i okuse vodu i hranu, nakon tri dana gladovanja, a onda je napad usledio iz vazduha.
Mrtvih je bilo na sve strane. Taman kad su pomislili da su se isčupali iz kandži agresivne vojske i da su nadomak spasa golih života, kolona srpskih izbeglica stala je da odmori. Za neke, to je bilo i poslednje.
"Ovo je treći dan kako se izvlačimo iz agresivne ofanzive, i taman kad smo računali da smo se izvukli, pomislio sam, ajde možemo sad malo da odmorimo, tri dana ne jedemo i ne pijemo. I samo što smo pojeli, rekoh ajde da nastavimo, gore je izvor, popićemo vode, ledene...Upalio sam traktor kad avion iz pravca Zagreba, preleteo je kolonu i u povratku ispustio granatu. Ubio mi je rođenog brata, moju majku, brata od ujaka i pogodio moje dvoje maloletne dece, Gorana i Rajka (10)", kazao je nesrećni čovek, kom su na sreću, u svoj toj crnoj nesreći, preživela deca.
Ostali su im geleri u nogama, bol u srcima, trauma u glavama, ali ostali su živi. Porušene kuće, haos, beznađe, sve su to ostavile hrvatske bombe, a trebalo je ići dalje. Nekud.