BIJELO POLJE - Staro narodno verovanje da smrt nikad ne ide sama, još jednom se obistinilo na severu Crne Gore, gde to nije retka pojava
Na mesnom groblju u selu Potoci kod Zatona, opština Bijelo Polje, u nedelju popodne su sahranjena braća Miladinovići, Milija (55) i četiri godine stariji Petar, koji su dan ranije iznenada preminuli u kratkom vremenskom razmaku.
"U kapeli, u Zatonu, otkada je sagrađena, nikad se nije desilo da se na odru, jedan pored drugoga, nađu dva rođena brata, čak ni dva bliska rođaka, a sve je tim tragičnije što se radi o relativno mladim i izuzetno omiljenim i cenjenim ljudima u našem kraju, o jednoj čestitoj i vrlo uvaženoj porodici, ne samo u Potocima", rekao je jedan od prijatelja Miladinovića, vidno potresen onim što se desilo.
Pošto je glava porodice, otac Bogoljub Miladinović, mlad umro, brigu o njegovih šest sinova, Radivoju, Petru, Momčilu, Mirku, Miroslavu i Miliji, preuzela je majka Anica i uspela da ih izvede na životni put. Svi su za svojom srećom krenuli u svjet, da traže mesto pod suncem gde se bolje i lakše živi nego na posnom imanju u Potocima.
Jedino je na kućnom pragu, da „plete kotac gde mu je i otac”, ostao Milija, koji se na neki način žrtvovao za sve ostale. On je, kako je opraštajući se od braće, kazao najstariji od njih, omiljeni učitelj Radivoje, bio taj koji je dočekivao i pod roditeljski krov okupljao braću i njihove porodice, pokazivao i dokazivao šta je brat bratu i kako se, gde je sreće, bratski radi i postupa. On se nije ženio niti imao svog poroda, pa su tako sva bratska deca bila njegova.
Stoga je i njegova iznenadna smrt bila veliki, gromoviti udar za celu porodicu. Čim je čuo da mu je brat Milija na prečac umro, Petar, koji je sa porodicom živio u Nikšiću, požurio je u rodni kraj da ga ožali i isprati sa bratskom zahvalnošću koju je zaslužio. Međutim, kad je prekjuče stao ispred njegovog odra u kapeli u Zatonu, naglo mu je pozlilo i hitno je prevezen u bjelopoljsku bolnicu.
Svi pokušaji dr Miloša Šaponjića i njegovih saradnika, kojima su juče od porodice upućeni izrazi najiskrenije i večne zahvalnosti, nisu, nažalost, urodili plodom – Petru je prepuklo srce za bratom pa se nedugo potom i on našao na odru pored njega.