Dejan Miljković je bio najbolja osoba na svetu, to je bio moj otac. Nikada na nas nije viknuo, niti nas je udario, kaže uplakana ćerka Jovana
Na njega je pala stranica kamiona iz kog je istovarao cevi.
- Miljković je sa suprugom i dve ćerke živeo u niškom selu Bubanj. Treća ćerka, od koje ima dvoje unučadi, očekivala je prinovu. Međutim, umesto da u kuću Miljkovića uđe radost, zavijena je u crno.
Poštovan domaćin
- Tata je do pre dvanaest godina radio u Preduzeću za puteve. Kada je firma propala, više nije mogao da nađe stalan posao, pa je radio sve što je mogao. U junu je počeo da radi u toj firmi, u julu nije bilo posla, a u ponedeljak je na njihov poziv otišao u Majdanpek. Koliko znam, posao mu je bio da pere neke cevi. Kako je tačno stradao, ne znamo, majci je javljeno najpre da je povređen, a ubrzo nam je stigla vest da je podlegao povredama - govori kroz suze očajna ćerka.
O ocu govori s beskrajnom ljubavlju i poštovanjem.
- Najbolja osoba na svetu, to je bio moj otac. Nikada na nas nije viknuo, niti nas je udario. Ja sam zaposlena, mama je takođe imala neke povremene poslove, ali se tata trudio da nam ništa nedostaje. Ovog leta smo bili na moru, on nas je ispratio.... Unučiće je obožavao, radovao se rođendanu sestrinog sina i bebi koja je na putu.... - kaže ožalošćena devojka.
U kući Miljkovića okupili su se brojni prijatelji i rodbina kako bi porodici tragično nastradalog čoveka pružili podršku u najtežim trenucima. Za pokojnika imaju samo reči hvale.
Vredan radnik
- Reči o pokojniku sve najbolje u Dejanovom slučaju zaista nisu fraza. To će potvrditi svi koji ga znaju, u pola noći, u pola dana Dejan je bio tu da pomogne svima. Sve ovo što ovde vidite on je napravio svojim rukama - kaže Milica Stanković, sestra od tetke poginulog čoveka, pokazujući brižno izvedene unutrašnje radove u kući ove porodice.