Sanja Milosavljević (36) dobila je kariranu kecelju kao suvenir od prijateljice sa Sicilije, što joj je naslutilo da će se vrlo brzo oprobati u radionicu za proizvodnju testenina.
U januaru ove godine, profesorka srpskog jezika i njiževnosti po obrazovanju i prevodilac po profesiji, rešila je da promeni svoj život i vođena prvobitnom šalom da želi da se od intelektualnog odmori ručnim radom, obrela se u preduzetničkom pozivu stvarajući domaće, veoma tražene proizvode.
U radionicu u mirnom kraju Zemuna, nedaleko od auto-puta, uz zvuke džeza koji je svirao sa laptopa, dočekaće vas jedina radnica - nasmejana Sanja.
"Ovde dolazim svakog jutra i ostajem dok ne završim posao. Otvorim prozore, pustim vazduh i muziku i napravim sebi idiličnu atmosferu za rad. Obično slušam bluz i džez, a kada sam neispavana ili neraspoložena, tada pređem na rokenrol, pa neretko i zaigram (smeh)", priča ona dok počinje svoj radni dan oblačeći kecelju s početka priče, stavljajući kapu na glavu i obuvajući specijalnu obuću.
"Ja sam devojka za sve: sama nabavljam brašno, jaja i povrće koje dodajem u testenine, sve ručno mesim i razvlačim, kontaktiram sa kupcima, razvozim proizvode po prodavnicama zdrave hrane i naplaćujem. Suprug ima svoj posao na kojem takođe radi po ceo dan, tako da ga ne opterećujem svojim biznisom", objašnjava Sanja.
U vreme kada je osmislila ideju, rodbina i prijatelji u tu zamisao nisu naiskrenije verovali, iako su znali da je Sanja nenadmašna u pravljenju lazanja i drugih specijaliteta od testa koje je spremala za svoje najbliže. Komentari karakteristični za balkanske zemlje tipa "nisi se valjda školovala da bi razvlačila rezanca" bili su uobičajeni, a čim su se Sanjine testenine našle u rafovima radnji, odnosno kada je dobila potvrdu kvaliteta od mušterija, "ploča je okrenuta na drugu stranu", a njene neada "lude ideje i igrarije" postale su ozbiljan posao.
Svi pamtimo da su nam bake govorile da hleb mora da se mesi sa dušom, da bi lepo narastao i kasnije se ispekao. Slično je i sa rezancima i taljatelama, potvrđuje Sanja.
"Nema ovde neke fame i tajne. Ja koristim mamin stari recept za rezanca za supu, a jedini sastojci su pšenično belo, integralno brašno, speltino brašno ili pšenična krupica, jaja i voda. Ako hoću da obogatim testenine dodajem koprivu, spanać, kurkumu, šargarepu, paradajz, sipino mastilo, alevu papriku i kakao za slatke testenine. Brašno mora da se voli, ne sme da se lupa i trese, jer dok radite prenosite svoju energiju u testo", otkriva ova vredna žena.
Sanjini proizvodi za sada se mogu kupiti u nekoliko prodavnica zdrave hrane u Beogradu, a ona ne sanja o fabričkoj proizvodnji. Dodaje da je pokreće ljubav ka radu, a u kombinaciji sa kreativnošću, postaje i više nego zadovoljna.
"Drago mi je kada me pozove neka zadovoljna mama da mi kaže da je njeno dete smazalo pun tanjir testenina, da se sa njima igralo i da je od kutije napravilo bojanku. Kada se bavite privatnim poslom, iako to u priči drugima deluje sjajno, uvek je reč o finom štelovanju onoga što vi možete i onoga što tržište traži. Privatni posao je kao EKG – malo ide gore, a malo dole, a vaše je da bude budete spremni na sve i da nađete zadovoljstvo i u gornjim i u donjim grafikonima. Od megalomanskih ideja važnije mi je da se ljudi oslobode straha od hrane, da mogu bezbrižno da je jedu, da biraju šta će i kada da jedu. Volela bih da mogu da zaposlim nekoga i da mu dam pristojnu platu. Ovaj rad nije lak, u njega treba uložiti snagu i zato mora da se ceni", ispričala mi je Sanja o svojim željama i planovima.