Građani Srbije žele da kreiraju budžet

BEOGRAD - Građani Srbije su zainteresovani da se uključe u kreiranje i praćenje kako se troše državni i lokalni budžeti, međutim, ne znaju kojim mehanizmima, a dve trećine građana smatra da se državni budžet ne koristi za svrhe za koje je odobren, pokazalo je istraživanje koje je danas predstavila koalicija Kontakt organizacije civilnog društva (KOCD).

Većina od 88 odsto građana reklo je da ih zanima kako se troši budžet, a čak 93 odsto želi da se uključi u kreiranje budžeta, izjavio je predstavnik organizacije Građanske inicijative Marko Stojanović.

Takođe, 91 odsto građana smatra da se ne pita dovoljno šta bi trebalo finansirati u njihovoj lokalnoj zajednici iz opštinskog budžeta. Svaki stanovnik Srbije u 2012. godini kroz poreze uložiće u budžet oko 116.000 dinara ili oko tri prosečne neto zarade, rečeno je na prezentaciji.

I pored tih izdvajanja u Srbiji ispod linije apsolutnog siromaštva živi više od devet odsto stanovništva.
Prema rečima Stojanovića, na pitanje u anketi da li su vam budžetska i poreska politika države važnije od politike prema Kosovu, skoro dve trećine je reklo da nije, odnosno da im je kosovska politika važnija.

S druge strane, upitani da li je važnija politika evropskih integracija, 61 odsto je reklo da im je politika evropskih integracija važnija od budžetske i poreske države politike.
Velika većina od 81 odsto građana smatra da tajkuni u Srbiji imaju veću korist od budžeta nego sami građani, rekao je Stojanović.

Anketa je pokazala da polovina građana smatra da su dobro informisani o državnom budžetu, a 43 odsto smatra da uopšte nisu informisani, iako prate vesti.
Istraživanje je sprovedeno u februaru u četiri najveća grada, Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, na uzorku od 804 ispitanika.

Grupa nevladinih organizacija pripremili su preporuke za vladu kako da uključe građane u donošenje budžeta, među kojima su ankete, u kojima bi se iznosile primedbe i sugestije, dokumenta koja bi bila dostupna na internetu, kao i formiranje Nezavisnog ekspertskog tela građana.
Takođe, NVO predlažu izmenu Zakona o budžetskom sistemu koji bi trebalo da obezbedi javnost donošenja budžeta.

Predstavnica Autonomnog ženskog centra Nataša Jovanović izjavila je da iako zakonski ukvir omogućava uvid u budžetski proces, kroz Službeni glasnik, to građanima ne znači mnogo.

Opšti utisak je da nam je država skupa i da najveći deo novca odlazi na plate i troškove administracije, a da se kroz budžete ni na koji način ne vidi kako se zadovoljavaju potrebe najugroženijih građana, rekla je ona.

"Osim podizanja kapaciteta građana i NVO, na šta će podsećati Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije prema EU, sve više će se tražiti mehanizmi i načini na koje građani participiraju u donošenju odluka, pa i kreiranja budžeta", izjavila je direktorka Kancelarije za saradnju s civilnim društvom Ivana Ćirković i dodala da u tome ne bi trebalo zaboraviti ulogu parlamenta, na koji se treba fokusirati za uticaj javnosti.