Spornom uredbom se širi krug tajnosti rada javnih službenika i preduzeća koje izdržavaju poreski obveznici, upozorava Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije
Zakonom o tajnosti podataka propisani stepeni tajnosti do sada su bili državna tajna, strogo poverljivo, poverljivo i interno. Međutim, kao da već ne postoje brojne kontroverze oko nedostupnosti informacija, Vlada je u aprilu, izmenama Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave, uvela i oznaku - „službeno“.
Nije u skladu sa Ustavom
Savet za borbu protiv korupcije upozorio je da ova uredba nije u skladu s demokratskim principima, ali ni Ustavom, zbog čega je 2. avgusta Ustavnom sudu podneta inicijativa za ocenu ustavnosti.
- Spornom uredbom širi se krug tajnosti, odnosno povećava se netransparentnost rada javnih službenika i preduzeća koje izdržavaju poreski obveznici. Tajnost dokumenata u demokratskim društvima treba da bude izuzetak, a ne pravilo - kaže za Kurir Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije, i ističe da „netransparentnost rada javnih službenika povećava opasnost od korupcije i drugih malverzacija“:
- Ova uredba nije u skladu sa Ustavom i drugim zakonima RS, ali ni s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Ovo ne deluje kao greška, već svesni čin Vlade da dodatno ograniči pristup informacijama.
Vasilićeva naglašava pritom da je ova uredba doneta nezakonito jer je usvojena u vreme tehničke vlade.
I Zoran Stoiljković, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, smatra da dodatno limitiranje protoka informacija nije u skladu s demokratskim principima:
- Vrlo mali broj dokumenata trebalo bi da nosi zloglasni pečat poverljivosti, pre svega oni koji se tiču bezbednosti zemlje i spoljnopolitičkih odnosa. A upravo bi najmanje trebalo ograničiti sadržaj državnih ugovora i akata.
Šabić: Nisu me ni pitali
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ističe da Vlada ovim povodom, iako je trebalo, nije tražila njegovo mišljenje i naveo da očekuje da će nova vlada sama povući sporni dokument.
- Ova uredba nije u skladu ni sa Ustavom ni sa zakonima. Njenim donošenjem otvara se prostor da se javnost ograniči za dobijanje informacija, te se nadam da će Vlada i pre odluke Ustavnog suda otkloniti ovu očiglednu grešku - istakao je Šabić.
Vlada Srbije imaju svoje tumačenje odredbe
TO NIJE OZNAKA TAJNOSTI
U pres-službi Vlade Srbije ističu da oznaka službeno „nije oznaka tajnosti“.
- Zaključkom Vlade o načinu postupanja svih državnih organa u pristupnim pregovorima s EU određeno je da oznaku ‚‘službeno‘‘ nose sva akta koja nastanu u radu državnih organa, a koja, prema pravilima EU, moraju nositi oznaku „limited“. Oznaka je internog karaktera i primenjuje se samo unutar državnog organa. Svaki dokument koji nosi ovu oznaku apsolutno je moguće dobiti kao informaciju od javnog značaja.
Dragan Dobrašinović
UREDBA UVEDENA ISPOD ŽITA
Dragan Dobrašinović iz NVO Koalicije za nadzor javnih finansija smatra da poseban problem u ovoj uredbi predstavlja to što nije jasno definisano ko ima pravo da na dokument lupi pečat „službeno“ i u kojim slučajevima:
- Deluje kao da su neki želeli da ispod žita uvedu novi mehanizam netransparentnosti. To što nisu precizirani uslovi, upravo i ostavlja mogućnost zloupotrebe. U našoj zemlji sve se radi naopačke.