Geni koji stvaraju pigment u kosi regulišu procese u organizmu i utiču na faktore rizika koji uslovljavaju nastanak određenih bolesti.
Stoga, boja kose ukazuje na slabe tačke kada je reč o zdravlju, tvrde stručnjaci.
Plava kosa
Plavokosi bi trebalo da pripaze na zdravlje očiju i kože, jer su u većem riziku za nastanak senilne makularne degeneracije oka, koja na kraju može dovesti i do slepila. Da bi izbegli ovakvo stanje, trebalo bi da konzumiraju povrće bogato luteinom, kao što je kelj, grašak, spanać. Podložni su i pojavi karcinoma kože.
Smeđa kosa
Osobe sa smeđom kosom najčešće oboljevaju od non-Hodgkinovog limfoma, a najređe od melanoma. Najlakše ćelave jer imaju najmanje kose. Kako bi izbegli ovu neugodnu pojavu, trebali bi da uzimaju 18 miligrama gvožđa na dan ili šoljicu zobi. Ukoliko su pušači, smeđokosi bi trebalo što pre da zaboravite na cigarete. To je zato što melanin, koji daje boju kosi, usporava rad jetre, koja onda otežano razgrađuje nikotin. Zbog toga su smeđokosi osetljiviji na delovanje nikotina, a povećava se i rizik za stvaranje nikotinske zavisnosti.
Crvena kosa
Crvenokosi imaju 50 odsto veći rizik da obole od Parkinsonove bolesti, ali istraživanja pokazuju da uzimanje 400 miligrama folne kiseline na dan u značajnoj meri može smanjiti ovu vrstu rizika. S druge strane, prerano posedela kosa može ukazati na različite zdravstvene probleme, ali pre svega na manjak vitamina B12 ili na poremećaje štitne.
Crvenokosi su i češće zabrinuti, jer geni koji daju boju kosi utiču i na to kako organizam upravlja stresom. U njihovom slučaju, genetski faktor koji boji kosu nije na zavidnom nivou u borbi protiv stresa.
(ZdravaKrava)