Goldman Saks i kineski gigant ICBC žele da se trgovina i centralni kliring zlata, srebra i drugih plemenitih metala obavljaju preko platforme koju vodi Londonska berza metala, a HSBC i JPMorgan žele da održe, iako manjkav, postojeći sistem
Planovi da britanska prestonica postane jedan od centara berzanske trgovine fjučersima zlata gurnuli su neke od najvećih svetskih banaka u žestoku bitku za kontrolu nad londonskim tržištem plemenitih metala, čiji je godišnji promet oko pet biliona dolara.
U jednom taboru je konzorcijum u kome se nalaze Goldman Saks (Goldman Sachs), po mnogima najuticajnija banka na robnim tržištima, i ICBC, kineski gigant među zajmodavcima. Oni žele da se trgovina i centralni kliring zlata, srebra i drugih plemenitih metala obavljaju preko platforme koju razvija i vodi Londonska berza metala (LME).
Na suprotnoj strani su dve velike banke koje trguju plemenitim metalima, HSBC i JPMorgan, koje žele da održe postojeći sistem uprkos kritikama na račun njegove transparentnosti, i podržavaju inicijativu Londonskog udruženja trgovaca plemenitim metalima (London Bullion Market Association, LMBA) da se taj nedostatak ispravi.
Borba za preuzimanje kontrole nad londonskim tržištem plemenitih metala, starim nekoliko vekova, dolazi u trenutku kada popularnost zlata ponovo raste. Cene su skočile za 26 odsto ove godine, jer su investitori, nervozni zbog pada kamatnih stopa i šokova kakav je bio bregzit, uneli milijarde dolara u ETF fondove.
Bilo da trgovina zlatom nastavi da se odvija direktno između kupaca i prodavaca, kao što je rađeno decenijama, bilo da se premesti na berzu, obe strane se slažu oko jedne stvari: londonsko tržište zlata stiglo je do ključnog momenta u svojoj 250 godina dugoj istoriji.
Ono se suočava sa sve jačom konkurencijom iz Kine, najvećeg svetskog potrošača ovog metala, gde količine kojima se trguje beleže nagli rast. Šangajska berza zlata je prošle godine uvela dnevnu referentnu cenu zlata, zasnovanu na sličnom procesu kakav se u Londonu svakodnevno odvija još od 1919.
Regulatori i finansijski zvaničnici takođe guraju banke i investitore u pravcu berzanskog trgovanja i kliringa.
„Na londonskom tržištu došlo je do pada likvidnosti. Jasno je da tržište već decenijama nije evoluiralo“, kaže Radž Kumar (Raj Kumar), direktor strateškog razvoja za plemenite metale u ICBC Standard banci. „Imajući u vidu da su u budućnosti verovatne regulatorne promene, bez odgovarajućih rešenja tržištu preti opasnost od slabljenja.“
Pitanje regulative izbilo je u prvi plan nakon skandala s nameštanjem referentnih kamatnih stopa koji su potresli tržišta stranih valuta i kamatnih stopa posle izbijanja finansijske krize.
Sve do pre 18 meseci, cenu zlata i dalje je dvaput dnevno određivala, odnosno „fiksirala“, mala grupa banaka u telefonskom dogovoru sa svojim klijentima. Taj metod, star gotovo čitav vek, zamenjen je elektronskim sistemom, ali najveći deo spot trgovine zlatom u Londonu još uvek se odvija direktno na vanberzanskom tržištu.
Geri Džons (Garry Jones), izvršni direktor LME, kaže da će to rešiti probleme transparentnosti, a i bankama doneti uštedu troškova. Sa ovim stavom se slaže Aram Šišmanijan (Aram Shishmanian) iz Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), koji je na čelu projekta „Plemeniti LME“.
„Ono zbog čega banke napuštaju sirovine je količina kapitala koju moraju da obezbede“, kaže Džons. „London je najveće tržište na kom se plemenitim metalima trguje vanberzanski i postoje nastojanja da to tako i ostane“.
Ipak, mnogi učesnici na tržištu zlata su sumnjičavi. Oni kažu da WGC nije uključen u trgovinu plemenitih metala i da su mnoge banke uzele udeo u kapitalu nove platforme kako bi imale priliku da ostvare profit od kontrolisanja pojedinih tržišnih tokova u Londonu.
„Ovo je šansa za WGC da se uključi u još jedan tok prihoda“, navodi jedan veliki investitor u zlato. Ta lobi grupa, sa sedištem u Londonu, uvela je ETF fondove koji prate vrednost zlata i nastavlja da ostvaruje najveći deo prihoda kao sponzor jednog od najvećih investicionih instrumenata.
Iz tog razloga mnogi podržavaju pristup LBMA, tela koje je osnovala Banka Engleske 1987. godine da reguliše londonsko tržište plemenitih metala.
„LBMA napreduje uz podršku i saradnju regulatora. Izmene na vanberzanskom tržištu zlata napravljene su uz implicitno, ako ne i eksplicitno odobrenje regulatora“, navodi jedan veliki investitor u zlato. „Čini se da su potezi koje oni povlače veoma promišljeni.“
Ostale banke, koje prvobitno nisu prihvatile nove ugovore, navode da bi možda bile spremne da koriste ovu platformu zato što će ona biti konkurencija njujorškoj robnoj berzi Komeks (Comex), koja se može pohvaliti veoma likvidnim fjučersima zlata.
„Konkurencija na tržištu može biti pozitivna“, kaže šef robnog odeljenja u jednoj investicionoj banci. „Troškovi transakcija vrtoglavo rastu jer je znatan deo te regulative koncipiran tako da usmeri ljude ka berzanskom trgovanju i kliringu.“
Kad je reč o JPMorgan i HSBC, iako ne podržavaju „Plemeniti LME“, te banke nisu isključile pridruživanje tom taboru ukoliko ova vrsta ugovora dobije na popularnosti. Obe banke su odbile da daju komentar.
Istorija nam pak govori da će se LME boriti da od tog projekta napravi uspeh, što će umnogome biti nalik na rani pokušaj trgovine zlatom koji je doživeo neuspeh osamdesetih godina dvadesetog veka.
Pod nazivom Londonsko tržište fjučersima zlata i sa upravom koja je bila locirana u starom sedištu LME u Plantažnoj kući (Plantation House), ovaj projekat je propao jer je obim trgovine fjučersima zlata na njujorškom Komeksu već bio pozamašan, kako tvrde oni koji su bili deo toga.
„Tržište fjučersa u Njujorku je funkcionisalo veoma dobro i Londonsko tržište plemenitih metala je beležilo dobre rezultate, tako da jednostavno nije bilo prostora za tržište fjučersa u Londonu“, rekao je Džon Volf (John Wolff), predsednik LME 1990. godine. „Ukoliko možete naći sve što želite u ‘Vejtrouzu’ (Waitrose), zašto biste onda išli u ‘Sejnzberiz’ (Sainsbury’s)“?
To je pitanje koje će učesnici na tržištu ponovo postavljati sebi u narednim mesecima.
HENRY SANDERSON
NEIL HUME