Angela Merkel može da podučava Mejovu o realnoj politici prema Kini

Dok britanska premijerka, bar na rečima, nastavlja hod kineskim Putem svile, nemačka kancelarka budno prati svaku investiciju kineskih kompanija u ekonomski najmoćnijoj zemlji Evrope

Dok resetuje navodno zlatnu vezu s Pekingom koju je nasledila od svog prethodnika, britanska premijerka Tereza Mej (Theresa May) možda bi želela da baci pogled preko Lamanša na strategiju u odnosu s Kinom koju primenjuje jedna od njenih koleginica na Starom kontinentu.

Na nedavnom sastanku s nemačkim industrijalcima Angela Merkel je upitala da li bi njena vlada trebalo da bude zabrinuta zbog ponude jedne kineske kompanije za kupovinu fabrike industrijskih robota „Kuka“ sa sedištem u Augzburgu.

Kako navode osobe upoznate s tokom ovog razgovora, industrijalci su bili saglasni da nema razloga da vlada blokira dogovor.

Nemačka kancelarka je prihvatila to mišljenje, ali s rezervom, u svetlu nedavne bujice akvizicija koje su kineske kompanije sprovele u ekonomski najmoćnijoj zemlji Evrope.

Pri odlasku ona se osvrnula na njihov relativno ležeran stav u pogledu kineskog preuzimanja nemačkog stručnog znanja i iskustva rekavši: „Mislim da ste naivni“.

Odluka Mejove da odloži odobrenje za nastavak izgradnje nuklearne elektrane „Hinkli point“ (Hinkley Point), projekta koji delom finansira Peking, prvobitno je predstavljena kao promišljena pauza pre nego što se nastavi sa ekstremno komplikovanom energetskom investicijom koja sa sobom nosi duboke posledice.

Ali, to je takođe dalo priliku premijerki da bolje razmotri kinesko-britanski odnos i da ga, poput Merkelove, ponovo kalibriše ujednačenijom mešavinom pragmatizma i principa.

Merkelova i Joahim Gauk (Joachim Gauck), nemački predsednik, vode otvorene razgovore sa svojim kineskim kolegama privatno - a često i u javnosti. Prilikom jednog obraćanja studentima u Šangaju ove godine, Gauk je rekao da ljudi pod komunističkom vlašću u Istočnoj Nemačkoj „nisu bili ni srećni ni oslobođeni“ u zemlji koja je „ućutkivala svoj narod, hapsila i ponižavala one koji su odbijali da se povinuju volji lidera“.

Merkelova se nije ustezala da kaže istinu pred predstavnicima kineske komunističke vlasti.

Mada je izjavila da u principu podržava nastojanje Kine da je Evropa prizna kao tržišnu ekonomiju, ona je takođe jasno stavila do znanja da je Peking još uvek daleko od cilja.

Rezultat ove i drugih poruka koje su bez uvijanja upućivane tokom godina jeste to što iza zatvorenih vrata kineski zvaničnici priznaju da imaju poverenja u Merkelovu kad je reč o procenama komplikovanih diplomatskih pitanja više nego u bilo kog drugog evropskog lidera.

Nasuprot tome, prethodni britanski premijer Dejvid Kameron otvoreno je govorio o ambicijama svoje vlade da postane „najbolji zapadni partner“ Kine.

Neki smatraju da je oštriji ton Merkelove i Gauka rezultat činjenice da su oboje proveli ključne godine za formiranje ličnosti pod režimom komunističke partije u Istočnoj Nemačkoj.

Iako premijerki Mej i njenom ministru finansija Filipu Hamondu (Philip Hammond) nedostaje lično iskustvo kakvo imaju njihove nemačke i poljske kolege, jasno je da njihov stav prema vladajućoj partiji Kine nije tako jednodušan kao stav prethodnika.

Čak i ako premijerka Mej na kraju dâ zeleno svetlo za nastavak „Hinkli pointa“, poslala je koristan signal da Kina neće automatski dobijati sve što poželi kad je reč o investicijama u Velikoj Britaniji.

TOM MITCHELL - PEKING