Jedan beogradski 15-godišnjak otkrio je da su se devedesete, kada nije bio ni rođen, vratile na tinejdž scenu. Okrenite se oko sebe, vidite li isto što i on?
Svi se mršte i glume ludilo, jer se ribe na to pale, a u licu im se vidi da nisu krimi rad koji se prave jesu.
Društvo je povuklo mnoge koji su sa mnom bili dobri i to me grize iznutra. Pomisao na to šta će mladi ljudi da urade da bi ispali muda u društvu je strašna.
Odgajan sam tako da radim ono što volim, ali da znam za neku meru koju ne smem da pređem. Kad napuniš 15, roditelji gube punu kontrolu. Sa mnom je ista stvar, ali sam ostao svoj. Da su i drugi uspeli u tome, ne bi dozvolili da im dan kontrolišu nafurane tzv. "devojke", u stvari devojčice. Dovoljno je da u spiku ubace "znači", psovke, i ono svakodnevno "brate".
Počeli su sa sitnim krađama da bi imali za cigare, onda su im ponudili nešto veću lovu za nešto opasnije stvari. I što da ne? Što su bili gori i što su više šištali, devojke su više treptale. Danas zajedno gutaju, duvaju, piju, slušaju rep i narodnjake, pa kače slike na Instagram. Što kraća kosa, to te više saleću. Nova fora su ćelavci. Hodaju čudno, uvek u grupama. Ruke drže ko da grle bure, poskakuju, ali se kao kul vuku. Ako imaš kratku kosu i sam hodaš ulicom, namršte se, pa te tek onda pogledaju. To je ok, smešni su mi s tim brzim naočarama, ali se nasmejem tek kad prođu.
Kad pogledam komentare na Fejsu, vidim svi se mnogo vole. Svi jedni drugima šalju ljubav, a boli ih ku**c za te iste.
Isključio sam se, proćiće devedesete, sigurno će proći.