Očajna da prijeđe iz Italije u Švajcarsku nakon što je pobegla iz Etiopije, mlada žena u devetom mesecu trudnoće zajedno sa svojim mužem je među stotinama onih koji su zapeli na švajcarskoj granici zbog ograničenja te države koja su izazvale međunarodnu pažnju.
Švajcarske vlasti odbacuju optužbe da krše pravo izbeglica na azil, ali veliki broj migranata koji čekaju u blizini Koma u severnoj Italiji, kao i humanitarni radnici, tvrde da je švajcarska granica zatvorena.
"Pričekajte ovde dok ne vidimo kakva je situacija", govori volonterka Lisa Bosia Mira etiopskom paru koji je želeo da ostane anoniman, nakon što je potražio pomoć u traženju azila u Švajcarskoj.
"Barem jednu nedelju", govori im Mira, članica regionalnog parlamenta u Ticinu, švajcarskoj regiji italijanskog govornog područja, koja je Etiopljane savetovala da ne prelaze pre tog roka jer bi im registracija i deportacija uništile sve nade o dobijanju švajcarskog azila.
Usprkos tome, bojeći se da će majka morati roditi u parku u Komu bez krova nad glavom i zdravstvenih uslova, etiopski par odgovara kako će svejedno pokušati ući u Švajcarsku, dugogodišnje utočište za izbeglice.
Više stotina migranata spava na peškirima i posteljini u parku u blizini železničke stanice u Komu otkad je Švajcarska sredinom jula uvela restrikcije, odvojivši time ljude od njihove rodbine i prijatelja koji su prešli granicu nekoliko meseci ranije.
Nevladine i humanitarne organizacije poput Amnesti Internešonala pozivaju Švajcarsku da objasni tvrdnje migranata da im je odbijena prilika da razgovaraju s graničnim službama i da se njihovi zahtevi za azilom nisu razmatrali. Švajcarska politička levica proverava da li se dogodilo kršenje švajcarskog zakona o azilu.
Izbeglička kriza u trećoj je godini, a i dalje stižu ljudi, te sve više njih umire na opasnim putovanjima iz severne Afrike i Bliskog istoka.
Za mnoge izbeglice Italija je postala prolaz u Evropu nakon što je zatvorena balkanska ruta, a dogovor između Turske i Evropske unije zaustavio priliv u Grčku.
Više od 140 hiljada tražitelja azila trenutno je smešteno u italijanskim skloništima, što je rast od sedam puta u odnosu na 2013. godinu. Italija se sve teže nosi s tako velikim prilivom nakon što su Austrija, Francuska i Švajcarska počele odbijati migrante koji su hteli nastaviti svoje putovanje.
Broj zahteva za azilom u Švajcarskoj je u julu pao za više od trećine, iako je broj onih koji pokušavaju ući u tu državu narastao. Samo prošle nedelje švajcarska granična policija sprečila je gotovo 1.800 ljudi koji su pokušali bez dozvole ući iz Italije.
Po švajcarskom zakonu, Sekretarijat za migracije (SEM) mora procesuirati svakoga ko zatraži azil, što znači da carina i policija moraju staviti tražitelje azila u sistem SEM čak i ako oni na kraju ne ispune uslove za ostanak u državi.
Ali, mnogi migranti u Komu, uključujući i maloletnike, tvrde da su direktno odbijeni na švajcarskoj granici iako su pokazali dokumente kojima dokazuju da se žele pridružiti svojoj porodici u Švajcarskoj. Nejasno je jesu li ti ljudi masovno odbijani u sklopu neke službene mere, smatraju u humanitarnoj organizaciji "Associazone Firdaus".
Norman Gobi, lokalni načelnik švajcarske policije, rekao je za tamošnje medije kako je na delu restriktivniji postupak u kojem se razmatraju samo verodostojni zahtevi za azilom.
"Ova situacija je rezultat neuspeha Dablinskog sistema", rekao je švajcarski advokat Karlo Somaruga prošle nedelje tokom susreta sa državljanima Etiopije, Eritreje i Somalije koji su preko Egipta i Libije stigli do Evrope.
Ti mladi ljudi svedoče o progonu u svojim domovinama, o ocu u zatvoru, ubijenom stricu, te silovanim ženama, što ih je nateralo na beg.
Abdure Dire pokazuje ožiljke na svojim rukama, licu i dlanovima, objasnivši da mu je to učinila etiopska policija.
"Da nisam pobegao, ubili bi me", zaključuje Dire.
(Hina)