SILA IZ BRAZILA: Kad majmunčići pevaju ko ptice
Krenuh sa Rašom i Dadom u otkrivanje Rija. Oni su već prolazili tim ulicama kada je bilo Svetsko prvenstvo u fudbalu (2014. godine) i još znaju dosta detalja.
Polazna tačka Lagoa. Simpatičan deo grada, onako, fino bilo prošetati. Dođosmo do nekog lokala u kom su tada jeli, pa ručasmo kad smo već tu. Još malo šetnje kad se Raša seti da je tu blizu restoran s najboljim kobasicama u Riju, a Dado konstatuje da smo ispali glupi što nismo tu seli da jedemo. Hm, kako sam, bre, ja ispao glup kad nisam ni znao da postoji institucija „najbolje kobasice u Riju“. Al‘ dobro, zakačila me kolektivna odgovornost.
Sledeća tačka - Gavea. A u tom delu Rija Botanička bašta (Žardim botaniko). Ulaz deset reala (343 dinara). Ovo moramo da vidimo! Šetnja kroz prirodu koja nam je bila više nego potrebna posle ovih desetak dana gungule i vreve koju preživljavamo. Tišinu remete zvuk vode i pesma ptica, pa uživamo u toj čudesnoj „prašumi“.
Nalećemo i na majmunčiće. Preslatki su. Njih sedam-osam sasvim slobodno šećkaju po svojoj teritoriji. Iako im lice izgleda nekako iznenađeno, nemaju ništa protiv što delimo (zvanične informacije kažu) 137 hektara prostora. Interesantno je što se oglašavaju slično pticama (imao sam sreće da jednog i snimim dok nam nešto priča), a nekako je poseban osećaj i videti kako skakuću s grane na granu i pentraju se po drveću. Ma, kao da se stvarno nalazimo u nekom njihovom prirodnom staništu, a ne na nekoliko stotina metara od gradske vreve.
I eto, nadisali smo se lepog vazduha, obišli još dva dela Rija, pa punih baterija nastavili dalje ka sportskim događajima.