Prošle su tri sedmice od demokratske konvencije, a Hilari Klinton i dalje ima veliku prednost u nacionalnim anketama. Osim toga, ankete pokazuju da vodi i u odlučujućim državama.
Njeno vođstvo ispred Donalda Trampa od sedam do osam odsto moglo bi malo skliznuti u nekoliko idućih dana, ali to neće biti veliki padovi kakvi se događaju nakon što prođu konvencije. Što Trampa dovodi do idućeg scenarija – niti jedan kandidat u modernoj istoriji koji je toliko dugo zaostajao nakon konvencija, nije postao predsednik, analizira Njujork Tajms.
U takvoj situaciji može se očekivati niz natpisa o tome kako je predsednička trka, u stvari, gotova. To bi još uvek bila prejaka tvrdnja, ali procene su da Hilari Klinton ima 88 odsto šanse za pobedu. Ako na kraju Klinton pobedi, analitičari će kasnije verovatno reći kako je pobedu odnela već ovoga trenutka.
“Ako izgubi, o događajima iz iduća dva meseca raspravljaće se još godinama”, piše Njujork Tajms.
Hilari Klinton ima trajnu prednost
Najtačnije je reći kako Hilari Klinton uverljivo vodi. Analize i istraživanja Galup servisa pokazuju kako se skok nakon konvencija već davno stabilizovao. I Donald Tramp i Hilari Klinton imaju naklonost glasača kakvu su imali pre konvencija. Prednost koju je Klinton dobila pokazala se trajnom, dolazi iz država koje naginju demokratskoj opciji te se čini malo verovatno da će se prikloniti Trampu. Nedavne ankete pokazuju kako je podržava 90 odsto simpatizera Bernia Sandersa i više od 90 odsto svih pripadnika Demokratske stranke – za razliku od Trampa, koji republikance nije uspeo da konsoliduje.
Postoji samo jedna stavka koja pokazuje da njeno vođstvo možda ipak nije toliko čvrsto - Klintonova ima podršku svega 48 odsto elektorata, a u vođstvu je samo zato što je Tramp zapeo na 40 odsto. Tramp s polarizovanim glasačkim telom ima dosta malu podršku zato što nije ujedinio glasače koji naginju prema Republikanskoj stranci.
Zapanjujuć je rezultat nekih anketa koje pokazuju kako Donalda Trampa podržava manje od 70 odsto glasača Republikanaca.
Ovakva vrsta razjedinjenosti stranaka već se dogodila, a dovela je do dva najveća preokreta rezultata u modernoj američkoj istoriji. Reč je o Hubertu Hamfriju 1968. i Džeraldu Fordu 1976. godine. Oba ova kandidata nisu uspela da ujedine stranke na konvencijama. Obojica su zaostajali za svojim protivkandidatima u anketama, po kojima su imali manje od 35 odsto glasova.
Na kraju su se glasači verni republikancima ipak vratili svom kandidatu Džeraldu Fordu, a većina demokrata Hubertu Hamfriju. Ford je svoje izbore '76. izgubio za samo dva odsto, a Hamfrei '68. za manje od jednog. Bila su to dva od tri najtešnja izbora za predsednika u 20. veku. "Ako navijate za Trampa i tražite nadu, ovo je najbolje poređenje. Ni Hamfri ni Ford nisu pobedili, ali očigledno je da su mogli", kaže Tajms.
Najveći Trampov problem je u razjedinjenosti republikanskih glasača. Mnogi od njih imaju negativan stav o Trampu, mnogi smatraju kako nema dovoljno znanja, temperament niti kvalifikacije da bi bio predsednik.
Osim glasača u anketama, ni republikanski političari ne ponašaju se srdačno prema svom predsedničkom kandidatu; sedam senatora iz te stranke još uvek nije podržalo Trampa. To je vrlo neobično, a problem bi mogao da se pogorša jer bi još više Republikanaca moglo da ga napusti. Zbog loših rezultata na anketama, oni neodlučni još će lakše odustati od glasanja za njega.
Ako Tramp ne može da ujedini svoje glasače, moguće je da će Klintonova pobediti ogromnom većinom. Mnogi Republikanci mogli bi da preskoče glasanje, ili da glasaju za treću opciju. Mali, ali ipak važan deo bi, pak, mogao da da svoj glas Hilari Klinton, predviđanja su da bi mogla osvojiti 54 odsto glasova i izvući pobedu u Južnoj Karolini. U slučaju da Tramp ujedini svoje glasače, Hilari bi se vrlo brzo našla u mnogo neizvesnijoj trci.
Da bi pobedio Tramp treba da se okrene belim pripadnicima radničke klase, pogotovo muškarcima bez diplome, i da osvoji većinu njihovih glasova. Na taj bi način kompenzovao gubitak među visoko obrazovanim glasačima kao i onima koji pripadaju Latino zajednici, a pogotovo kod visoko obrazovanih žena. To su rezultati dobjeni još u maju i junu, kada je Tramp imao znatno bolje rezultate.
Do izbora ima nešto više od 80 dana - dovoljno vremena da kakav novi skandal ili vikiliks preokrene čitavu stvar. Očekivalo bi se da će republikanci, nakon dva Obamina mandata, biti ekstremno željni pobede - no, zbog Trampove bizarne kampanje, niko nije suviše zagrejan za izbore. Ako Tramp nešto drastično ne promeni u dva iduća meseca, mogao bi da izgubi i ove male šanse koje ima.
(Agencije)