KURC: Uvešćemo društveno koristan rad za migrante i zabraniti burke!

Rojters

BEČ - – Šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc zatražio je uvođenje zabrane nošenja burke u Austriji, kao i uvođenje društveno korisnog rada za izbeglice

"Poseban izazov predstavlja brza integracija migranata na tržište rada, da bi se sprečila radikalizacija", upozorava Sebastian Kurc, minister za integraciju i sef austrijske diplomatije.

On je naglasio da treba da uvesti takozvane "poslove za jedan evro" za izbeglice, smanjiti pomoć, ali istovremeno uvesti i zabranu nošenja burke.

Sve te mere Kurc želi da unese u novi zakon o integraciji koji bi, kako je najavio, trebalo da se izradi u narednih šest meseci. Što se društveno korisnog rada tiče, on bi trebalo da obuhvata poslove, na primer, u održavanju javnih površina, pomoći tražiocima azila, kao i rad u socijalnim ustanovama.

Servis za zapošljavanje (AMS) trebalo bi da bude nadležan za posredovanje takvih poslova. Najpre će poslovi biti nuđeni u državnim službama, a kasnije bi moglo biti prošireno na nevladine organizacije.

"Ko nije spreman da prihvati društveno korisne poslove biće suočen sa smanjenjem socijalnih usliga, najavio je Kurc i dodao "da je veoma važno da se izbeglice zaposle, jer ko čitav dan sedi kod kuće ili u parku, može doći na glupe ideje".

Što se zabrane burki tiče, Kurc je podvukao da to ne smatra verskim simbolom, već simbolom "paralelnog društva".

Ovo nije kao kada su dolazili gastarbajteri

Aktuelni izvestaj o integraciji, koji je Kurc predstavio u utorak, navodi da se u 2015.g. u Austriju doselilo 214.400 lica, dok je svega njih 101.300 napustilo državu. Time se 113.000 lica više doselilo nego što se odselilo, što je za 56 odsto više nego 2014. godine. Većinu njih čine izbeglice iz Sirije, zatim Avganistana i Iraka.Kako Kurc ocenjuje, aktuelna situacija nije uporediva sa onom od pre nekoliko decenija, kada su gastarbaiteri dolazili u Austriju i kada je postojala potreba za radnom snagom. Danas je pristup tržištu rada mnogo teži i potrebno je razmisliti o dobrotvornom radu kao mogucnosti za sprečavanje radikalizacije.

K. A.