Detalj od pre par dana. Nalećem na Dragana Jovića Galeta, trenera Milice Mandić i Tijane Bogdanović. Ćaskamo tako o svemu i svačemu, pa na red dođe i žreb koji nije „mazio“ naše tekvondoistkinje.
Tića će već u drugom kolu na aždaju iz Kine, ženu koja je dvostruki olimpijski pobednik, višestruki prvak sveta, ženu od koje je u jedinoj borbi izgubila sa 12 razlike. Gale me gleda, pa kaže: „Ma mora i tu Kineskinju neko da pobedi! A ko će ako nećemo mi“. Epilog znate.
Dva dana pre Tijanine borbe zovem ga da uzmem neke izjave od njih dvoje, a on me „odjavi“. Kaže, kad uzmu medalje, prvo Tijana, pa Milica, onda će da pričaju. Kažem: „Čekaj, bre, Gale, ne trči pred rudu.“ Epilog znate.
Dođe red na Tijanu. Prva borba - pobeda. Tesno, ali pobeda. A onda Kineskinja. Zver iz Azije protiv lepotice iz Srbije. Bam, bam, bam - 17:7 za Tiću. U polufinalu je! Moj stariji naslednik Leon mi šalje poruku: „Vratila je Kineskinju na fabrička podešavanja.“
Zadovoljno odlazim na kafu i cigaretu, kad istrčava psiholog našeg tima i moli kafu za Galeta. Pravim odmah. Trener mora da bude miran pred dve najvažnije borbe. Polufinale s Meksikankom. Epilog znate. Divac i Udovičić dozivaju Galeta da čestitaju, a on ispaljuje:
„Šta je uradila Ivana?“. Kakav čovek!!! Ima finale Olimpijskih igara, a misli na Španovićevu. Kapa dole, majstore, za ljudskost! Čestitke na srebru.
Žurim da uživo ispratim šta će uraditi Španovićeva. Napeto, ne može napetije. Epilog znate.
Znate i za Ivanine suze. Dugo je plakala, a kad se koliko-toliko umirila, pitala je: „Je l‘ pobedila Tijana?“ Ima bronzu s Olimpijskih igara, a misli na Bogdanovićevu. Kapa dole, carice, za ljudskost! Čestitke na bronzi.