DANICA RISTOVSKI ZA KURIR: Glumci žive teško, ali narodu je teže!

Mlade kolege igraju predstavu za 2.000 dinara, a da moj muž nije sposoban i hrabar, sigurno bi i nama bilo gore

- Lazarevi uspesi su za mene kruna našeg zajedničkog života i glumačkog bića, u tome emotivno učestvujem potpuno i ravnopravno - ovako je Danica Ristovski prokomentarisala nagradu za životno delo koja je njenom suprugu dodeljena na Filmskim susretima.

Glumica Beogradskog dramskog pozorišta iskreno za Kurir govori o svom odnosu s mužem, teškoćama s kojima se glumci susreću u aktuelnom trenutku srpske kulture, ali otkriva i tajnu intimne sreće i ličnog doživljaja sopstvenog uspeha.

U medijima poslednjih meseci čitamo o teškom materijalnom položaju glumaca. Da li stvari stoje tako loše?
- Tačno je da se od glume teško živi, mladi umetnici koji nemaju stalni angažman dobijaju po predstavi od 1.500 do 2.000 dinara, glumci u penziji imaju minimalna primanja, a ja kao prvakinja Beogradskog dramskog pozorišta primam 66.000 dinara. Da moj muž nije tako sposoban i hrabar i ne pruža nam to što nam pruža, sigurno bi i nama bilo teško. Međutim, ja na to gledam na poseban način. Ljudi su različiti, mislim da niko nije kriv zato što mu je život omogućio više i bolje nego drugima. Mislim da je onaj ko je zaista ostvaren kao čovek jednostavniji, a oni koji smatraju da ih je život izneverio, oni imaju u sebi neki gnev, otpor, daju sebi pravo da budu ljuti, a ja smatram da je to nekulturno. Svaka životna situacija ima i kontrast, često mnogi nemaju ni to što ima ta osoba. Treba malo pogledati i gore od sebe, u čovekovoj prirodi je da teži idealnom, ali se treba osvrnuti i na one koji nemaju ni toliko, sve se okreće, uvek postoji neki balans.

Govorite s optimizmom iako mnoge vaše kolege neprestano potenciraju da su ljubav prema glumi platili siromaštvom.
- Glumac treba danas da bude operativac, ne da čeka da umetnost njega pronalazi kao što neki često kažu. Imala sam priliku i čast da razgovaram s Oliverom Marković, ona mi je kazala: „Ja sam imala briljantnu karijeru, ali ništa nisam dobila na tacni. Za sve sam morala da se borim.“ Ako je jedna takva glumica bila u situaciji da se za sebe bori, šta da kažu glumci koji su na početku. Treba biti operativan, tražiti posao sebi, ali i u sebi, stvoriti delo koje može da se ponudi.

Kako mirite zahteve glumačkog posla i porodične obaveze?
- Uvek imam prioritete, kad radim u pozorištu, okrenuta sam njemu, kada se završe probe, okrećem se prijateljicama i drugim uživanjima. Smatram da je ženi mesto u kući onoliko koliko treba i ja svoje dužnosti sa zadovoljstvom obavljam. Nikada se time nisam hvalila, ne znam zašto bih govorila: „Sve se na mene srušilo“. Majka treba da bude prisutna u životu svoje dece.Milica Milovanović