Američko-brazilska klinička studija pokazala da savremene tehnologije u kombinaciji sa intenzivnim i dugotrajnim vežbanjem mogu da dovedu do promena unutar tela, a time posredno i do rehabilitacije nerava i mišića
Koristeći uređaje za virtuelnu stvarnost i robotičke egzoskelete koje pokreću moždani talasi, naučnici pomažu osobama paralizovanim usled povrede kičmene moždine da ponovo aktiviraju nerve i delimično povrate osetljivost i kontrolu mišića.
Ovaj veliki napredak u lečenju, opisan u jednoj američko-brazilskoj kliničkoj studiji, pokazuje da nove tehnologije u kombinaciji sa intenzivnim i dugotrajnim vežbanjem mogu da pomognu ovim pacijentima da pokrenu promene unutar svog tela koje omogućavaju rehabilitaciju nerava i mišića.
Jedna od pacijentkinja u ovoj studiji, nepokretna već 13 godina, posle 13 meseci vežbanja bila je u stanju da samostalno pokreće noge.
„Kad smo započinjali ovaj projekat, nismo mogli da predvidimo da će ishod kliničke studije biti tako iznenađujuć“, izjavio je Migel Nikolelis (Miguel Nicolelis) sa univerziteta Djuk (Duke University), koji je predvodio istraživanje u okviru projekta „Hodaj ponovo“ (Walk Again Project) u Sao Paulu.
„Nikad do sada nije zabeležen oporavak ovih funkcija kod pacijenata kojima je dijagnoza potpune paralize postavljena pre toliko mnogo godina.“
U okviru studije istraživači su koristili tzv. interfejs mozak-mašina, u kombinaciji s različitim uređajima, između ostalih i sa sistemom za virtuelnu stvarnost koji je pacijentima omogućio simulaciju kontrole nad njihovim paralizovanim udovima.
Nakon godinu dana treninga svake nedelje po dva sata, pokazao se napredak kod svih osmoro učesnika, jer im se u određenoj meri vratio osećaj i kontrola mišića ispod povređenog dela kičme. Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Sajentifik riports (Scientific Reports).
„Kod pacijenata koji su u dužem vremenskom periodu koristili interfejs mozak-mašina zabeleženo je poboljšanje motorike, osećaja dodira i visceralnih funkcija“, navodi profesor Nikolelis.
Istraživači smatraju da je ovaj trening reaktivirao nerve koji su preživeli povredu kičmene moždine.
Iako su u istraživanju korišćene kompleksne procedure i oprema, ovaj tim planira da razvije jednostavniju verziju, koja bi mogla da se koristi u klinikama širom sveta. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, svake godine od 250.000 do 500.000 ljudi ostane paralizovano usled povrede kičmene moždine.
Osnovni interfejs mozak-mašina korišćen u projektu „Hodaj ponovo“ je neinvanzivna kapa sa 11 elektroda, koje beleže moždanu aktivnost. U uvodnom delu treninga koji uključuje virtuelnu stvarnost pacijenti su nosili na glavi „okulus rift“ (Oculus Rift), displej sa avatarom, koji je simulirao pokrete njihovih nogu. U početku nije bilo aktivnosti u delu mozga koji kontroliše kretanje, ali one su ponovo registrovane nakon nekoliko meseci vežbanja.
CLIVE COOKSON - LONDON