Uvođenjem negativnih kamatnih stopa i padom prinosa na državne obveznice, japanske štediše okrenule su se „bezbednom“ finansijskom leku
Fond menadžer iz SAD, britanski šampion u pikadu i baka iz Japana ulaze u bar u Tokiju.
U ovoj priči nema štosa, bar je izmišljen i likovi se nisu zaista sreli, ali osobe o kojima je reč ipak su stvarne. Sve troje su u stanju da satima sede i ćaskaju - pomalo monotono - o zlatu i pravo su otelotvorenje sve snažnije opsesije ovim metalom.
Jedna od tih osoba ima sklonost ka britanskim zlatnim kovanicama; druga više voli „javorov list“, kanadski zlatnik čuven po svojoj čistoći; treća se trudi da uštedi oko 140.000 dolara, koliko košta jedna zlatna pločica od 100 unci. Jedna je kupila kućni sef, druga je iznajmila sef u banci, a treća se raspituje koliko košta zakup prostora u švajcarskom trezoru. Svi prate kretanje cena zlata preko svojih telefona kao što neki drugi ljudi proveravaju gde se nalaze Pokemoni.
Šta stoji iza ove opsesije? Kao deo nastojanja premijera Šinzoa Abea (Shinzo Abe) da pokrene japansku privredu, u januaru su uvedene negativne kamatne stope. U državi sa veoma visokim nivoom štednje, ta vest je uznemirila građane. Ekonomska politika je u međuvremenu snizila prinose na državne obveznice, omiljene među japanskim štedišama, do te mere da čak 80 odsto njih sada ima negativan prinos. Glas za izlazak iz Evropske unije na referendumu u Britaniji pre dva meseca takođe je ostavio posledice.
Tako je zlato dobilo blistavi status finansijskog leka za novu generaciju investitora koji očekuju rast vrednosti tog metala: pravi analgetik koji u neprirodnim vremenima zvuči kao prirodno rešenje. Još prošle godine, fond menadžer je rado ukazivao na činjenicu da kada se fraza „zašto investitori u zlato...“ ukuca u pretraživač Gugl, on automatski završava rečenicu sa „...nisu u pravu“. U međuvremenu se njegov stav potpuno promenio; sada je voljan da naširoko objašnjava zbog čega pravi zalihe američkih „zlatnih orlova“ za svoje dve ćerke.
Svetski savet za zlato naziva Japan „zvezdom regiona“, navodeći u svom najnovijem izveštaju da je ta država prvi put ove decenije zabeležila četvrti uzastopni kvartal sa neto pozitivnim investicijama u ovaj metal.
Za sve nas koji na putu kući prolazimo pored male, ali užurbane firme koja trguje investicionim zlatom, to ne predstavlja nikakvo iznenađenje. Čije Igaraši (Chie Igarashi), baka iz Tokija, predstavnica je sve brojnije kategorije ljudi između 50 i 70 godina koji su odlučili da svoj skepticizam prema Abeovoj ekonomskoj viziji izraze ne na glasačkim mestima (premijer je na prošlomesečnim izborima za Gornji dom parlamenta dobio ubedljivu podršku), već kod najbližeg trgovca plemenitim metalima.
Od početka 2016. godine, gospođa Igaraši (66) kupila je četiri zlatna novčića - koja po ceni od oko 1.340 američkih dolara po unci vrede otprilike 520.000 jena. Jačanje japanske valute nakon referenduma o Bregzitu 23. juna, posle kojeg je jen dostigao najvišu vrednost prema dolaru u gotovo tri godine, još više je pojačalo njen apetit.
A ona nije jedina. Prodaja u najvećoj japanskoj kompaniji koja se bavi maloprodajom zlata „Tanaka Kikinzoku“ skočila je 24. juna na nivo tri puta viši od uobičajenog, a ukupna prodaja zlata u prvom kvartalu 2016. bila je za 35 odsto viša u odnosu na isti period prošle godine. Svaki put kad neki novi element neizvesnosti pogodi domaćinstva, „Tanaka Kikinzoku“ zabeleži porast broja prijava za svoj „plan akumulacije čistog zlata“ - investicionu šemu po kojoj se svakog meseca za crne dane ostavi po jedan grumen koji uliva sigurnost.
Pikado igrač koji je među osam najboljih na svetu i u japanskoj prestonici je boravio prošlog meseca kao učesnik Tokio mastersa, skromno, kao i gospođa Igaraši, kaže za sebe da je „totalni početnik“ kad je reč o zlatu, istovremeno pokazujući zapanjujuće detaljno poznavanje cena (do dve decimale), čistoće (do tri decimale) i mogućnosti za valutnu arbitražu.
LEO LEWIS