Iračka vojna vozila jure pustinjskim krajolikom kroz provinciju Ninivu prema gradu Kuajarahu, do kojega se pomakla linija fronta u vojnoj operaciji izbacivanja Islamske države iz velikog grada Mosula.
ID pokušava da smanji vidljivost paljenjem nafte i pune vazduh dimom. Ali iračke snage napreduju uprkos crnom apokaliptičnom nebu, ulicu po ulicu, prepunu uništenih zgrada, s otkinutim električnim kablovima kojima po putu udara vrući pustinjski vetar, javlja CNN.
Sada su još samo par kilometara udaljeni od središta grada, i oko 60 kilometara od Mosula. Kažu kako će do kraja godine osloboditi drugi najveći irački grad kojeg je ID zauzela na juriš pre dve godine.
U zadnja četiri meseca iračka je vojska postigla značajne nepretke u borbi za oslobađanje Mosula i obruč oko grada sve se više steže. Metodično se kreću prema severu kroz sela i gradove. Došli su i do reke Tigris gde su postavili pontonski most kojeg je ISIS bezuspešno pokušao uništiti čamcem napunjenim eksplozivom.
U julu su Iračani zauzeli vazdušnu bazu Kuajara, treću po veličini u toj zemlji. To će biti važna polazna tačka iračkih i američkih snaga u napadu na Mosul nakon što se očisti od mina i ostalih eksplozivnih sredstava.
General Nadžim al Džobouri, komandant iračkih operacija na području Ninive, kaže kako njegovi vojnici osećaju kako ID postaje sve slabija. Dodaje kako su ranije većinu ID boraca činili stranci. A sada su mešavina stranaca i lokalnog stanovništva.
“Mislim da im ponestaje stranih boraca”, kaže general.
Ali još nije sve tako sigurno. General al Džobouri pita se čuva li ID strane borce za očekivanu veliku ‘Mosulsku bitku’. General govori u malenom dvorištu kuće u kojoj se nalazi izložena kolekcija oružja napravljenog u Iraku i Siriji za potrebe ID.
Između ostalog, tu je i je minobacačka cev iz kućne radinosti viša od većine vojnika. A pored je minobacač veći od onih istog kalibra kakvog koriste Iračani. ISIS ima “dobre inžinjere koji rade s njima”, kaže al Džobouri, navodeći “dobar, profesionalan rad” u proizvodnji oružja.
Najveća briga za generala al Džobourija ostaje civilno stanovništvo Mosula. Barem jedan milion ljudi ostao je u rukama organizacije poznate po korišćenju civila kao ljudskih štitova. Nedaleko se nalazi ad-hok logor u koji su se smestile izbeglice pobegle od ID – šatori smešteni usred gole zemlje. Vrući pustinjski vetrovi duvaju poljem. Vrućina postaje zagušljiva. Pesak se hvata za sve, i posvetljuje tamnu kosu dece. Starica pokazuje sliku svoga sina kojeg je ubila ID dok čvrsto drži ruku unuke. Od šatora do šatora leže bebe, dehidrirane i bezvoljne. Deca se ne mogu setiti kada su se zadnji put tuširala. I svi ponavljaju “Žedni smo”.
Ovde nema čiste vode, a od vode koja se nalazi u jedinom bunaru svima je loše. Dva su wc na 1.000 ljudi. Hrana? Pasulj i sočivo dvaput dnevno. Pomoć ne dolazi, upkos obećanjima od međunarodnih organizacija i iračke vlade. Lokacija je jednostavno preblizu liniji fronta a logistički problemi prebacivanja kampa i pomoći preveliki su. Organizacije zadužene za pomoć upozoravaju na "humanitarnu katastrofu veka" kada više od milion ljudi počne napuštati Mosul i okolinu. A najgore je to što se radi o katastrofi koja je u potpunosti predviđena. Nema opravdanja za neispunjavanje hitnih potreba i osiguravanja smeštaja, hrane, vode i lekova onima koji su već ionako puno propatili.
Drugi obližnji logori isto su prebukirani, a ofanziva na Mosul tek treba da počne. U iračkom Kurdistanu, logor Debaga je od aprila narastao pet puta. Gradi se dodatna infrastruktura, ali jedva da pokriva potrebe onih koji se već nalaze tamo. Porodice se guraju ispod improviziranih skloništa dok čekaju smeštaj.
“Pobegli su od borbi, pobegli od nasilja, ovde su došli traumatizovani, često žedni i jako iscrpljeni a mi im nismo u stanju osigurati ono što im je potrebno jer jednostavno nemamo mesta”, kaže Elizabet Koek, predstavnica norveškog Savjta za izbeglice
Nakon što dobiju još zemlje za logor, što bi trebalo da uradi regionalna vlada iračkih Kurda, i dalje ostaje pitanje finansiranja. Oko 284 miliona dolara dodeljeno je nakon hitnog poziva u pomoć prošlog meseca. Ali novac se mora dati odmah, a ne tek kada dođe do masovnog bega a kriza postane prevelika za kontrolisanje. A potreba je već bolno očita. Uzduž raznih linija fronta dok iračke snage idu napred, stanovništvo beži iz svakog oslobodjenog mesta.
Srećni ali slomljenog srca
Severno i istočno od Mosula napredovali su kurdski Pešmerge, i zauzeli nekoliko sela. U senc kontrolne tačke Pešmerga skupila se grupica ljudi koji su upravo pobegli iz teritorije pod kontrolom ID. Tri žene, tri prijateljice, sede tiho u crnim nikabima koje nose sve žene pod ID kontrolom, dok su se oko njih skupila deca. Njihovi su muževi otišli pre dve godine u potrazi za poslom ali nisu se uspeli vratiti kući kada je ID okupirala mesto. Dve žene imaju decu koju njihovi očevi još nisu niti videli ali nadaju se da će uskoro svi biti ponovo zajedno. Svi oni skrivaju svoja lica, u strahu za voljene koji su još pod kontrolom ID te otkrivaju malo detalja o svome begu.
Jedan čovek, njihov rođak, ugledao je priliku za beg kada su se Pešmerge približile njegovoj zemlji.
“Tako mi je drago zbog njih”, kaže čovek.
“Ali meni samome srce je slomljeno. Roditelji mi nisu uspeli izaći s nama. Ne znam kako ću ih izvući.”
(Net.hr/CNN)